Glas između tišine i navijačkog vihora

U igri s lopticom i reketom dominiraju duge, neizvesne, iscrpljujuće razmene u kojima milimetri odlučuju, emocije često nadjačaju razum, pravda nije apstraktan pojam – ima glas. Na najvećim terenima širom sveta taj glas često pripada jednoj dami iz Srbije. Na glavnoj stolici, između tišine, krcatih tribina i strastvenih navijača, Marijana Veljović već godinama ima poslednju reč i donosi odluke koje ne trpe sumnju.

Dok najbolji igrači u muškoj i ženskoj konkurenciji vode bitke, neko mora da ostane iznad njih - miran, fokusiran, precizan i nepokolebljiv. Stručnost, autoritet i nepristrasnost od prvog dana omogućili su iskusnoj Kragujevčanki da postane sinonim za izvanrednu sudijsku eleganciju.

Sportsku dušu pokušala je da ukroti u brojnim sportovima. Oprobala se u odbojci, atletici, košarci, pa čak i u latinskom plesu, ali strast i ljubav prema tenisu bila je jača od svega. Od malih nogu bila je deo terena pokrivenih crvenom prašinom. Nikada nije gajila nade da će jednog dana da bude broj 1, ali oduvek je želela da bude deo gren slem takmičenja, pogotovo Vimbldona. Sasvim slučajno, kad je najmanje očekivala, tako rečeno sudbinski - odredila je svoj poziv, način života koji ne bi menjala ni zbog čega.

Tokom leta 2025. postala je prva dama i jedini teniski sudija iz Srbije koja je kompletirala sva četiri finala na gren slem turnirima. Prve korake napravila je u školi za teniske sudije koju je završila 2008. u Beogradu. Izdvojila se kao najuspešniji kandidat, strpljivo i dosledno napredovala, prolazeći sve nivoe bez prečica, sve do vrha. Zahvaljujući upornosti, profesionalizmu i urođenom osećaju za fer-plej, dostigla je elitni status u okviru sudijske strukture - zlatnu značku koja je u vlasništvu ograničenog broja stručnjaka: 19 muškaraca i 10 žena.

Marijanin profesionalni razvoj odvijao se postepeno, ali sigurno. Posle iskustva na turnirima nižeg ranga pod okriljem ITF i čelindžer serije, ubrzo je dobila priliku da učestvuje na takmičenjima ATP i VTA nivoa. Šira javnost u svetu tenisa postepeno je počela da obraća pažnju. Na Australijskom openu 2020. u četvrtfinalnom dvoboju između Rodžera Federera i Tenisa Sandgrena, sankcionisala je Švajcarca zbog neprimerenog ponašanja. Iako je reč o jednom od najvećih u istoriji sporta, nije dopustila da njegov autoritet utiče na njenu odluku, pokazavši doslednost koja se očekuje od vrhunskih delilaca pravde.

Tokom karijere, Marijana je bila zadužena za brojne važne mečeve na najprestižnijim svetskim turnirima. Značajan doprinos imala je i u ekipnim nadmetanjima: u nekadašnjem Fed kupu, danas poznatom kao Bili Džin King kup 2019. i 2021, ali i na Dejvis kupu 2018.

O najvažnijim trenucima, teškim odlukama u odlučujućim mečevima, psihološkoj i fizičkoj pripremi na najvećoj sceni, o revoluciji u belom sportu, suđenju najboljem teniseru svih vremena Novaku Đokoviću i ostalim srpskim igračima... O tome kako je biti u stolici s koje se najbolje vidi i u koju su često uprti pogledi, kako igrača, tako i publike, ekskluzivno u prazničnom broju Sportskog žurnala pričala je Marijana.

Šta pomislite kad vidite naslov „Dama iz Srbije delila pravdu”?

- Osetim ponos jer volim što predstavljam svoju zemlju. Međutim, retko čitam naslove o sebi, posebno tokom velikih turnira – istakla je 39-godišnja Kragujevčanka, rođena 24. januara.

Koji meč biste izdvojili kao najznačajniji koji ste sudili i zbog čega?

- Zaista je teško. Kad moram da biram, kao jedan od važnijih bilo bi finale Dejvis kupa 2018. na terenima u Francuskoj. Bilo je moje prvo finale najvećeg ekipnog takmičenja i prvi meč koji sam sudila pred tolikim brojem ljudi na stadionu u Lilu. Osećaj je teško opisati, ali za timska takmičenja potreban je drugačiji set veština jer su umešane dodatne emocije i pritisak igranja za svoju zemlju. Publika i igrači su emotivniji, samim tim izazov je još veći. Sedeti u toj jednoj stolici i komunicirati sa 26.000 ljudi dok na terenu radite svoj posao stvara prekretnicu u karijeri. Upoznajete sebe u tim momentima. Bitno je, naravno, da sve dobro prođe. Mnogo sam naučila i sazrela kao sudija i osoba kroz timska nadmetanja koja sam imala priliku da sudim od početka karijere - evocirala je uspomene na duel između Marina Čilića i Žo-Vilfrida Conge.

Koji su bili najizazovniji trenuci tokom suđenja na najvećim turnirima?

- Izdvojila bih situacije, pogotovo kad znate da kod kuće nešto nije u redu. Iako svaki izazov ostaje van terena, kad se na teren uđe, svi smo mi samo ljudi.

Kako se pripremate za mečeve na najvišem nivou, gde su pritisak i očekivanja ogromni?

- Volim da sam u tišini. Ponekad slušam muziku koju volim i koja me opušta pred najveće okršaje. Bitno mi je da se čujem s porodicom i najmilijima, onda ulazim u zonu kroz tišinu i prelazim korake u svojoj glavi. Volim da budem spremna za to šta ću na mreži tačno reći igračima.

Da li postoji odluka koju ste doneli na terenu, a koja vam je posebno ostala urezana u sećanje?

- Ima ih mnogo. Nemoguće je izdvojiti jednu. Postoji nekoliko koje su mi ostale u sećanju. Neke su odlične, zbog kojih sam ponosna na sebe jer daju samopouzdanje, neke su manje dobre, koje bih onda analizirala da vidim zašto je do njih u tom trenutku došlo. Vrlo je važan osvrt na osećanja u tom trenutku i na sve što se dogodilo, kako bi se iz te situacije naučilo i steklo iskustvo za dalje.

Koliko je važno iskustvo u napetim situacijama i komunikaciji sa igračima?

- Izuzetno. Zapravo, kao i u svakom poslu. Iskustvo u tim momentima daje veću smirenost i samopouzdanje. Međutim, na sve to značajno je, naravno, i znanje, kao i prilagodljivost.

Šta smatrate ključnim osobinama za vrhunskog teniskog sudiju?

- Smirenost i vernost sebi pod pritiskom. Kontinuiran rad na svojim manama i vrlinama.

Koliko se tenis promenio tokom karijere iz ugla sudije?

- Smatram da je, kao i svaki drugi sport, postao još kompletniji. Fizički je mnogo zahtevniji u poslednjih 20 godina. Iz sudijskog ugla, veliki uticaj tehnologije u poslednjih nekoliko godina naterao nas je da se prilagodimo i da prebacimo fokus na druge veštine. Živimo u čudnim vremenima, gde se svet razvija velikom brzinom, a opet je važno sačuvati sve ono što je prepoznatljivo i dobro.

Da li je teže suditi ženski ili muški meč?

- Odgovor na ovo pitanje može da bude vrlo individualan. S druge strane, najveća razlika bi bila u komunikaciji – dodala je Marijana, koja je sudila svim najboljim igračima i igračicama. - Biti deo sporta koji volim, koji sam nekada i sama igrala - i u ovakvoj eri poslednjih 18 godina - biti u stolici sa legendama sporta na terenu i na neki način svedočiti istoriji i biti deo toga, zaista je bio i ostao lep dar. Čak i kad se setim teških trenutaka, zaista sam zahvalna na svemu.

Da li ponekad pomislite u toku razmene „kakav dobar poen”?

– I te kako!