Damjanović: Da budemo hrabri i dosledni

Jovan Damjanović ne izlazi na teren, već ga osvaja. Njegov korak je tih, ali ističe se autoritetom, svaki pogled nosi plan, svaka reč ima težinu. Statistika ga voli, ali ga ne objašnjava. Uspesi se nižu, ali nijedan nije slučajan. U njegovoj glavi utakmica počinje danima pre prvog zvižduka i završava se tek kad poslednja kockica legne na svoje mesto.

On ne traži izgovore, već rešenja. I kad dođu momenti sumnje, kad station utihne i pritisak postane nepodnošljiv, ostaje nepokolebljiv, jer za njega fudbal nije samo igra. To je rat bez oružja, umetnost bez platna i pozornica na kojoj se karakter piše golovima.

Kad je poslednjih dana 2025. preko usana samouvereno prevalio „da” na ponudu čelnih ljudi OFK Beograda, znao je da slede velike borbe, ali ne samo s rivalima, već i samim sobom, jer ima karakter pobednika. Da nije tako ne bi ni dobio poverenje, s Romantičarima ne može bilo ko... Bilo i ostalo.

- Od prvog dana susreo sam se sa sjajnom selekcijom, grupom igrača za koje nije bilo „ne mogu”, ni da im nešto smeta. Prva tri dana su trenirali po ledu i snegu, prihvatili zahteve koji nisu bili prijatni. Odmah mi je bilo jasno da je grupa posebna i do danas imam veliko zadovoljstvo da radim sa njima. Miks iskusnih igrača, izuzetnih ličnosti koji osećaju klub na pravi način i sa druge strane mladi i talentovani momci koji su željni dokazivanja.

Romantičari i Damjanović skapirali su se, žargonski rečeno, na keca. Dogovor u pogledu bio je dovoljan za odluku. Hemija je odradila svoje i shodno tome su usledili dobri rezultati.

- Zahvaljujući uloženom trudu ostvarili smo cilj kolo pre kraja preliminarne faze šampionata. Nijednom od mog dolaska nismo ušli u zonu plej-aut na tabeli, a kada sam stigao bili smo deseti. Verovali smo u ono što radimo, a kad je tako nemoguće je da izostanu uspešni rezultati. Uvek treba biti predan i strpljiv. Na deset utakmica, koliko sam predvodio tim položili smo koplja samo u Novom Pazaru, vezali potom sedam mečeva bez poraza. Ko to ima u ligi trenutno, osim Crvene zvezde?

Romantičari su pod budnim okom i taktičkim zamislima trenera Damjanovića 28. februara aktuelne godine ispisali istoriju. Meč koji su odigrali u Humskoj zavređuje posebno mesto u almanahu uspomena.

- Posle 20 godina smo odneli ceo plen sa Topčiderskog brda. Od velike je važnosti što smo sve vreme držali Partizan intenzitetom na njegovoj polovini i kod 1:1 nastavili da ga pritiskamo i jurimo pobedu. Ponosan sam na način, stil i mentalitet na koji smo došli do pobede. To je kultura koju želim da izgradimo, bez obzira na protivnika i trenutan rezultat, hoću da budemo hrabri i verujemo dosledno u naš plan.

Svaka bitka koju su plavo-beli vojevali posle istorijskog trijumfa u Humskoj je imala težinu.

- Posle okršaja sa crno-belima smo na svakoj utakmici bili bolji protivnik. Kragujevčani su nam šutnuli dva puta u okvir gola, igrači Radnika jednom za 90 minuta, a to se desilo i na još nekim utakmicama. Vodili smo protiv Napretka i IMT-a, po nivou igre i prikazanom smo zaslužili barem još šest bodova, ali s obzirom na odlaske i momenat procesa i stvaranja treba biti miran i realan.

OFK Beograd su u zimskom prelaznom roku napustili nosioci igre.

- Ostali smo bez najboljeg strelca Džeja Enema, Dioga Bezere koji je bio prvi asistent, zatim „motorina” Nikole Kneževića, kao i najčvršćeg šrafa u odbrani, kapitena Aleksandra Đermanovića. Prelazni rok je bio takav da smo spali na tri mlada štopera - Fala, Pavlovića i Vukičevića, oni imaju između 18 i 20 godina. To je naš put u budućnost, sa mladima uz iskusne do dobre igre i rezultata. Često su oni činili tandem, sad na poslednjoj Fal i Pavlović su dozvolili Surduličanima samo jedan ili dva šuta na gol.

Beskućništvu je došao kraj. Romantičari su u poslednjem kolu pred doigravanje bili sjajan domaćin Radniku. Omladinski stadion je konačno zasijao, odigran je prvi meč pred reflektorima na Staroj Karaburmi.

- Bio je to još jedan istorijski trenutak, momenat na koji se dugo čekalo. Svi u OFK Beogradu su zaslužili da igraju u svojoj kući, na našem Omladincu. Atmosfera je bila ravna spektaklu, delom zbog toga što smo bili rasterećeni. Pre povratka na Karaburmu uspeli smo da osiguramo mesto u plej-ofu, ali put je bio naporan. Imali smo devet utakmica, osam vožnji autobusom po ukupno deset sati, tamo i nazad. Jedina utakmica koju smo odigrali u glavnom gradu je protiv Partizana – prisetio se Jovan Damjanović.