Prekaljeni borac Stevan Simić, ovoga puta nije mogao preko praga bola. Povreda iz prvog meča odvojila ga je sa terena, ali ne i iz ekipe. Saveti, podrška, bodrenje – sve je to stizalo u talasima...
– Zadesila nas je nesreća sa povredama u nezgodnom momentu – verujem da tako nešto nismo zaslužili posle svega što smo uložili i uradili. Ne kažem da je to alibi, deo je sporta, ali je imalo veliki uticaj. Psihološki, ali i realno na terenu, jer dva igrača iz postave nisu mogla da igraju. Bez obzira na to, moram da pohvalim momke koji su izneli ove mečeve – izuzetno sam ponosan na njih. Igrali su srcem, dali su sve od sebe i nemam nijednu zamerku.
Zamenio je Simića mladi Boić, odigrao je odlično, pokazao je da u Spartaku neguju vrednog igrača:
– Nemanja je još žargonski zelen, ali se fenomenalno snašao i više nego što sam očekivao. Znao sam da može da odigra dobro, ali je bio sjajan, srčan, pokazao je karakter. Pokazao je odlične poteze. Ima još prostora da radi, napreduje i jednog dana bude odličan igrač.
MITROVIĆ: BORILI SMO SE…
Sezona Spartaka se ne može meriti kroz jedan meč, ali je jasno da majstorica ostavlja gorak ukus u ustima:
– Fantastična borba, ono što smo očekivali se i desilo. Prolaz Vojvodine u polufinale je svakako zaslužen. Što se nas tiče, da li smo mogli bolje, verovatno jesmo, ali ne mogu da zamerim momcima ništa. Borili smo se, dugi su bili setovi, puna Hala sportova, mnogo emocija. Sem Flaverdej nije mogao dalje, problemi su se nagomilali, i kapiten Simić nije mogao da pomogne. Oni nosili značajan deo igre tokom sezone, ali sad nisu mogli da budu uz nas. Izgubili smo, nismo prošli u polufinale, nadamo se novoj prilici – zborio je Mitrović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
