Dok se prvenstvo nije igralo zbog Vaskrsa, uoči početka plej-ofa, tri kluba su praktično tokom jednog vikenda promenila šefove stručnih štabova. TSC je doveo Tomislava Sivića umesto Nemanje Miljanovića, Radnički 1923 se pozdravio sa Božidarom Bandovićem i angažovao Slavka Matića, dok je niški Radnički na mesto ranije smenjenog Takisa Lemonisa angažovao Marka Neđića.
Nisu te promene delovale iznenađujuće, naprotiv. Neke su bile i opravdane, pogotovo na klupu Bačkotopolčana jer je TSC bio devet uzastopnih utakmica bez pobede na domaćem terenu. Više se očekivalo i od iskusnog Bandovića, a posle samo jednog trijumfa od deset prolećnih utakmica rastanak je bio neminovan. Poseban slučaj je Niš. Lemonis se nakupio trofeja u Olimpijakosu i njegov dolazak predstavljao je osveženje za naš fudbal. Grku nisu oproštena tri uzastopna poraza, iako je pre toga napravio seriju od sedam mečeva bez neuspeha.
Superligaši opet šok-terapijama pokušavaju da poboljšaju stvari. Nekome to uspe, većini ne, inače ne bismo došli do brojke od 30 promena na klupi u prvenstvu do čijeg je kraja ostalo još šest kola.
Treneri se nisu birali pažljivo, pa se ne vodi računa o njima ni kad se otpuštaju. Jasne strategije odavno nema. Desilo se čak da Partizan vrati smenjenog Srđana Blagojevića, pošto se Nenad Stojaković i Damir Čakar nisu dobro pokazali.
Niko se, nažalost, ne pita kako je igračima da se tako često prilagođavaju novim zahtevima. Kragujevčanima je Slavko Matić šesti šef stručnog štaba ove sezone, što nije zapamćeno ni u našoj, po broju smenjenih stručnjaka, rekordnoj ligi. Istina, desila se tragična smrt Mladena Žižovića, ali i bez toga klub sa „Čika Dače” napravio bi veliki broj promena. Žižovićev pomoćnik Bojan Puzigaća smenjen je posle samo šest utakmica, iako je ostavio tim na osmom mestu. Radnički 1923 je sad deseti i u plej-autu se bori za opstanak.
Podela lige posle 30. kola je i stvorila ogromne tenzije. Pad među poslednjih osam mnogi klubovi ocenili su neuspehom jer im predstoji trka za očuvanje superligaškog statusa. U takvoj situaciji, niko i ne može da bude strpljiv.
Sledeća sezona biće još teža, od 14 klubova četiri će morati u niži rang. Tek kad u prvenstvu 2027/28. dođemo do elite sa 12 učesnika možemo da se nadamo stabilnosti, možda i boljem tretiranju struke i ne posezanju za ad-hok rešenjima. Do tada gledaćemo ovakve slike i pitati se ima li kraja u bezidejnosti i lutanju.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
