Napisah već “oprosti im Bože, ne znaju šta rade“, ali za čoveka koji je umislio da je lično Isus Hrist poslat u Partizan da ga spasi, oprosta ne sme da bude jer je i juče dokazao da jedini ne vidi ono što svi na stadionu i ispred TV ekrana vide, ne oseća igru i ne prepoznaje ni temperament svojih, a kamoli protivničkih fudbalera. Da, Srđan Blagojević čestitao je indirektno Crvenoj zvezdi osvajanje šampionske titule, ali, to nije najveći problem Partizana, neuporedivo veći je što je remijem u Novom Sadu omogućio Vojvodini da ga već za tri dana, ponovo, možda i definitivno prestigne na tabeli.
Igrao se 75. minut, mlataranje rukom Vukašina Đurđevića i udaranje po licu Lazara Nikolića, sudija Minaković nije kaznio drugim žutim kartonom iako je morao neopreznog fudbalera Partizana da pošalje u svlačionicu na hlađenje... Gotovo u istom minutu pojava dvojice rezervnih fudbalera kraj aut linije navela je komentatora TV Arenasport da kaže ono što se ipak nije dogodilo trenutak kasnije:
„Trener Blagojević menja nervoznog Đurđevića, ulazi Petrović... Ali, ne, ne izlazi Đurđević nego Ugrešić...“
Dakle, komentator je znao šta treba trener da uradi, ali šef stručnog štaba Partizana – nije! Da nije žalosno – bilo bi smešno. Pogotovo jer se zna da narednog vikenda na Marakani, Partizan može da padne s druge pozicije na tabeli za koju se grčevito bori... Žalosno je i zbog toga jer trener Partizana ne poseduje pobednički mentalitet. Njegova strategija apsolutno odudara od Partizanove ideje fudbala formirane pre 50-60 godina – on se zadovoljava činjenicom da nije izgubio, navijač Partizana remije smatra porazima jer živi za pobede!
Znam da brojači negativnih tekstova o Partizanu ovaj neće propustiti da deklarišu, ali, moraju da znaju da su od njihovih pogrešnih poteza osigurači na digitronima, odavno poiskakali.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
