Radoman: Internacionalac bez derbija treba da vrati FIFA znak

Mnogo je igračkih, ali postoje i sudijske legende večitog derbija. Jedan od njih sigurno je Miroslav Radoman. Nekadašnji internacionalac iz Lovćenca 11 puta je delio pravdu u duelu naših najvećih klubova, 10 puta u prvenstvu i jednom u finalu kupa.

Kvalitet i snažan autoritet uočljiv od dolaska na elitnu scenu izdvojili su Radomana kao našeg najboljeg arbitra. Stoga se u drugoj polovini devedesetih i početkom dvehiljaditih godina nije postavljalo pitanje kome će pripasti pištaljka u najvećoj domaćoj fudbalskoj svetkovini.

- Derbi je uvek bio ruski rulet. Velika odgovornost i obaveza. Zahtevnije je bilo suditi u moje vreme nego danas. Drugačije se igra, ima VAR-a. Sećam se kad sam prvi put delio pravdu našim najboljim klubovima, 24. septembra 1994. bilo nas je samo troje sudija. Imao sam pravo na grešku, ali onda ne bih bio delegiran za sledeći meč Zvezde i Partizana. Srećom, malo sam grešio pa sam često sudio – rado se Miroslav Radoman za naš list prisetio možda i najsvetlijih trenutaka uspešne karijere.

Činjenica da ste toliko uživali poverenje tadašnjeg komesara za suđenje Dragiše Komadinića govori da stenj dobro odrađivali posao u derbijima?

- Sudio sam pošteno kako bih i dalje dobijao šansu. Najveći motiv mi je bio da ponovo delim pravdu u našoj najvećoj utakmici. To mi je bila vodilja kroz karijeru, a bilo je mnogo teških mečeva.

Afirmisali ste se u vreme SR Jugoslavije, kad su se naši klubovi kratko zadržavali na evropskoj sceni, pa smo i derbi pratili s više pažnje nego danas?

- Bilo je mnogo dobrih igrača, kasnije su napravili uspešne karijere u inostranstvu, nosili igru naše reprezentacije.

Kako su se asovi poput Sava Miloševića, Darka Kovačevića, Dejana Ramba Petkovića, Dejana Stankovića, Zorana Bate Mirkovića, Nebojše Krupnikovića, Dragana Ćirića, Damira Čakara ponašali prema vama?

- Imao sam principijelan stav, oni su to prepoznavali i znali su iz prethodnih utakmica kakvi moraju da budu kako ne bi snosili konsekvence. Nisam dosudio nijedan jedanaesterac na 11 derbija, da je bilo razloga pokazao bih na belu tačku. Bilo je više isključenja. Dejana Ilića sam dva puta poslao u svlačionicu, jednom Sašu Ilića, Goran Drulić je 1999. ošamario Mladena Krstajića i zaslužio crveni karton. Zbog startova i dva žuta kartona isključivao sam Srđana Pecelja 1998, Stevu Glogovca i Igora Duljaja 2000. Igrači su znali moje crvene linije, pogotovo nisam tolerisao psovke.

Vaše derbije obeležavali su dueli Saše i Dejana Ilića, česte nervoze igrača…

- Uvek je bilo nervoze, što je i normalno. Akteri iz oba tima su želeli pobede, a ja da dobro sudim. Bila je čast u to vreme deliti pravdu u toliko derbija. Do pojave Milorada Mažića bio sam rekorder, onda je on došao do 16 utakmica, s tim da su mečevi Zvezde i Partizana zbog sistema takmičenja bili češći nego ranije.

Je li vam bilo teže suditi crveno i crno-belima ili na međunarodnoj sceni?

- U Evropi je uvek lakše. Standardima je određeno ponašanje igrača, kako mogu da protestuju… Sećam se meča Lige šampiona Verder – Marselj, bio je to drugi nivo igre i organizacije. Nije mi to bila priprema za naš derbi.

Dakle, najveće priznanje za našeg arbitra je da bude delegiran za meč večitih?

- Internacionalac koji nije sudio večiti derbi treba da vrati FIFA znak. Zapravo, kriterijum za dolazak na međunarodnu listu trebalo bi da bude suđenje u našoj najvećoj utakmici. Mi sad nemamo takve uslove, odluke se donose ad-hok. Dragiša Komadinić je sve nas detaljno analizirao, gledao poslednjih deset mečeva, video da li smo i gde grešili, nije se radilo stihijski kao sad.

Imali ste i prethodnike zvučnijih imena nego današnje generacije arbitara?

- Pod Komadinićevim vođstvom ponosili smo se sjajnom grupom internacionalaca, prvo Zoran Petrović i Branimir Babarogić, onda sam došao ja, potom Dejan Delević, Zoran Arsić i Zdravko Savić. Komesar je razgovarao sa nama kad nas je delegirao, a sada se arbitri putem SMS poruke obaveštavaju gde će da sude – zaključio je Miroslav Radoman, očito nezadovoljan kako se danas radi sa deliocima pravde.