Nikola Peković: Imaću strpljenja, imajte i vi

Srećemo Dragana Todorića, čovek sa otiskom na svih 44 trofeja. Deluje spremno za još, iako se u Partizanu o peharima u ovom trenutku ni ne razmišlja. Za ovakvu konstataciju bi se do pre nekoliko sezona gorelo zbog bogohuljenja. Sada je to realnost. Realnost koju Partizan decenijama dovodi u pitanje.

Sa njom će se sada uhvatiti u koštac čovek čiju je impozantnu figuru, na ulasku u trofejnu salu, obasjavao bljesaka 44 pehara. Mangupski mig, blagi osmeh, pozdrav, poslata poruka i „'ajmo“. Samouvereno je delovao Nikola Peković sa pozicije koja mu je do pre nekoliko dana bila nepojmljiva. Na mestu predsednika Partizana.

Opet, logično bi bilo da ima tremu. Ljudski je osećati odgovornost kada preuzmeš nešto tako veliko, nešto od čega zavisi radost tolikog broja ljudi.

- Ma osećam tremu, ali pozitivnu – priča Peković uzdignutih obrva. - Bio sam upoznat sa situacijom u Partizanu, znao sam da nije sjajno, ali sada je sve realnije kada imam jasnu obavezu, kada mi ljudi dolaze i govore šta sve mora da se uradi. Jasno je da ima mnogo posla, a tek će ga biti, svakog dana. Mnogo je velika odgovornost voditi Partizan. Ovde ima ljudi koji su zaposleni, a o kojima brinem ja kao predsednik kluba. Oni nisu primili platu po deset, 12, ili 14 meseci, a opet su svi ostali ovde, pokazujući koliko vole i koliko im znači Partizan. I zbog njih mora da se pronađe novac, on nam je najpotrebniji.

Osim zaposlenih, treba isplatiti i igrače kojima se duguje, trenere, poreske obaveze... Šta je prioritet?

- Još mora da se uradi revizija, da vidimo tačno stanje, koliko se kome duguje. Za sada je dug nešto veći od pet miliona evra, što je u ovakvoj situaciji stvarno mnogo. Potrudićemo se na sve moguće načine saniramo dugove. Ne možemo to da uradimo preko noći, biće nam potrebno dosta vremena.

Pre mesec dana Partizan je dugovao 450 hiljada evra na ime poreza.

- To nam je jedan od prioriteta, kako nam klub ne bi ušao u blokadu. Ako se to desi, posle je mnogo teže. Obavio sam neke razgovore, radimo na tome da se taj problem što pre reši. Ima raznih dugova, počevši od 2000 evra, pa do milion i po evra! Ali, idemo korak po korak. Meni je jedna od važnijih stvari bilo da pronađem ljude kojima mogu da verujem dok nisam u Beogradu, koji će mi govoriti kakvo je pravo stanje.

U Upravnom odboru sedi 13 ljudi koje je Peković ekspresno okupio. Mahom su u pitanju privrednici.

- Neke sam poznavao, neki su došli na preporuku mojih prijatelja, kumova... Zahtevao sam da u Upravnom odboru moraju da budu ljudi koji navijaju za Partizan. To je bio preduslov. Nije mogao neko da dođe čisto radi biznisa. Ovo su dobri ljudi, pošteni, uticajni, ali koji navijaju za Partizan.

I koji će ubrizgati finansijsku injekciju ranjenom klubu.

- Svi su rekli da hoće da pomognu. Kazao sam im da ne moraju da za dan, dva, ali da je u sledećih mesec-dva neophodno da se vidi neki rezultat. Jer, mi smo stvarno u teškoj situaciji, dan nam je dug kao mesec. Liga počinje, ide mnogo troškova. Ali, oni su prilično optimistični i izneli su dosta dobrih ideja. Sada samo da vidimo da se to sprovede u delo.

Predrag Danilović, kada je odlazio sa funkcije predsednika, ne znajući ko će ga naslediti poručio je da je spreman da pomogne novom predsedniku.

- Ta ponuda i dalje stoji – objašnjava Peković. - Nas dvojica smo u odličnim odnosima. Izuzetno sam mu zahvalan na tome što je ponudio pomoć. Razgovarali smo o tome, ovih dana ćemo se i videti pre nego što otputujem. On nije uticao na moju odluku da budem predsednik. Sve se desilo bukvalno preko noći. Radna grupa mi je ponudila ovo i ja sam prihvatio. Saša mi je narednog dana poslao poruku da je tu za sve što mi je potrebno, savetodavno i bilo kako drugačije. Zahvalan sam mu na tome.

Za podizanje grogiranog Partizana na noge potrebno je mnogo strpljenja...

- Za mene ne brinite, naučio sam da budem veoma strpljiv. Normalno da će me pogađati svaki neuspeh. Ali, meni je bitnije da čitava javnost ima strpljenja. Sada je malo euforija oko toga što sam došao, što je tu neka nova uprava. Od javnosti nam je potrebno samo strpljenje.

Od crno-belog dela Srbije je potrebno mnogo još više...

- U ovom trenutku nam je podrška navijača verovatno najbitnija. Ne želim da omalovažavam kvalitet naših igrača, ali oni su mladi i neiskusni. Njima će najviše značiti da kada istrče na teren osete da imaju podršku ljudi koji vole Partizan. Ja znam kako je to, znam kako je igrati i pred praznim tribinama, a posebno znam koliko znači kada je Pionir pun. Voleo bih da i oni osete to. Ne sumnjam da hoće.

Dok su ga okruživali silni trofeji KK Partizana, pitanje se samo postavljalo – da li nastavlja sistem koji decenijama daje rezultat, sa afirmacijom mladih igrača i trenera?

- U ovoj situaciji ne možemo ni da biramo – jasan je Peković. - Ali sigurno ćemo i ubuduće zadržati sve što je davalo uspeh tolikih godina, ne vidim razlog zbog koga bismo bilo šta menjali. Menjaćemo druge stvari, ali one nemaju veze sa sistemom. Mlade igrače ćemo graditi, zadržavati, pružati im afirmaciju. Siguran sam da ćemo se tako vratiti tamo gde je Partizan uvek bio.