Džasper: Ljudi u Srbiji žive za fudbal

Radomir Koković, nagrađivani šef stručnog štaba Železničara, idealno je posložio i usmerio „kockice”, dok se na samom terenu, u srcu evropske slagalice našao zahuktali – Silvester Džasper! Polivalentni ofanzivac rođen u Londonu, sa nigerijskim i bugarskim pasošem, profilisao se u lidera i jednog od najubojitijih igrača  čitavog elitnog karavana.

Džasper je ponikao je u akademiji Kvins park rendžersa i razvijao se u Fulamu, odakle je išao na pozajmice u Kolčester junajted, Hibernijan i Bristol rovers. Za prvi tim Fulama debitovao je u FA kupu 2020. godine, protiv Mančester sitija, potom je igrao još za portugalski Portimonense i poljski Šljonsk, pre dolaska u pančevački Železničar.

Izuzetan talenat Džaspera je svojevremeno vodio i do dresova mlađih reprezentativnih selekcija Engleske i Bugarske.

Džasper je, na neki način, postao jedno od zaštitnih lica uspona Železničara, koji iz kola u kolo potvrđuje da nije prolazna senzacija. Sa učinkom od 15 pobeda, osam remija i deset poraza, Pančevci zlatnim slovima ispisuju klupsku istoriju i sasvim su spremni da, u knjizi najvećih uspeha, okrenu novu, do sada najblistaviju stranicu.

– Sezona se za nas odvija zaista sjajno. Imamo odličan stručni štab i prave igrače za sistem koji primenjujemo, tako da sve funkcioniše kako treba – kaže Silvester Džasper na početku priče o klubu i, prvenstveno, interesantnom fudbalskom putešestviju samog Željinog bisera.

Sa sedam postignutih golova spadate među najistaknutije pojedince u ekipi i jedan ste od nosilaca igre Železničara. Kako ocenjujete svoju formu ove sezone i da li postoji gol koji biste posebno izdvojili?

– Zaista sam zadovoljan svojom formom i načinom na koji igram. Trener mi daje slobodu i samopouzdanje da se izrazim na terenu i drago mi je što mogu da mu uzvratim, kao i ekipi, dobrim partijama. Pogodak koji mi najviše znači verovatno je onaj protiv Novog Pazara. Sjajna utakmica i za mene i za tim, bio je poseban osećaj postići lep gol u tako važnom meču.

Rođeni ste u Londonu, gde ste i napravili prve fudbalske korake, a bili ste i deo mlađih selekcija Engleske. Koliko je to rano iskustvo u jednom od najrazvijenijih fudbalskih sistema uticalo na vaše formiranje kao igrača?

– Mnogo mi je to značilo. Igrati protiv najboljih akademija i sa vrhunskim mladim igračima svake nedelje u tim godinama bilo je odlično za moj razvoj. Takođe, veliki uticaj imali su treneri sa kojima sam radio u omladinskim danima, naučili su me kako se fudbal igra na pravi način i kako da razumem igru.

Iza vas je bogato internacionalno iskustvo – igrali ste u Engleskoj, Škotskoj, Portugaliji i Poljskoj. Koliko su vam te, različite sredine, pomogle da napredujete i šta ste iz svake od njih poneli kao igrač?

– Svako iskustvo je bilo posebno. U Engleskoj sam naučio šta znače standardi i šta je potrebno da budete vrhunski profesionalac, ne samo na terenu već i van njega – priprema, oporavak, ishrana... U Portugaliji sam osetio kako je biti važan igrač tima i igrati svaku utakmicu, kao i kako da se nosim sa tim fizičkim i mentalnim pritiskom. U Poljskoj sam, s druge strane, naučio kako da se izborim sa teškim trenucima, kad ne igram kako da ostanete fokusiran, disciplinovan i mentalno jak.

Posle epizode u Poljskoj usledio je dolazak u Pančevo. Kako je, konkretno, došlo do transfera u Železničar i šta je presudilo da izaberete upravo Srbiju u ovom trenutku karijere?

– Posle prošle sezone u Poljskoj, ljudi iz Šljonska i ja smo procenili da je najbolje da se raziđemo. Imao sam nekoliko ponuda, ali najvažnije mi je bilo da igram. Železničar je pokazao veliko interesovanje i jasno mi stavio do znanja da ću imati značajnu ulogu i igrati redovno. To je bilo presudno – bio sam spreman da dođem i pokažem šta mogu. Zahvalan sam Bogu što mi je omogućio da dođem ovde i pružim maksimum.

Srpski fudbal često važi za veoma emotivan i strastven. Šta vas je najviše iznenadilo kad ste došli u našu ligu?

– Koliko ljudi zaista živi za fudbal. Gde god da odem – u taksi, prodavnicu – ljudi me prepoznaju ili pričaju o fudbalu. Sjajno je videti koliko su navijači posvećeni.

Kad se vratite u detinjstvo i prve fudbalske korake – da li ste imali uzora, igrača na koga ste se ugledali?

– Definitivno Nejmar. Način na koji igra, potezi koje izvodi, kretanje... Jednostavno je drugačiji od svih. Pravo je uživanje gledati ga i nadam se da i ja mogu da donesem takvu radost navijačima.

Za kraj, kako izgleda vaš život van terena – kako provodite slobodno vreme kad nema treninga i utakmica?

– Vera ima veliko mesto u mom životu, tako da svakodnevno čitam Bibliju i posvećujem se tome. Osim toga, oporavak, opuštanje sa devojkom, igranje plejstejšna sa prijateljima… Uobičajene dečačke stvari – uz osmeh je dodao Silvester Džasper, nimalo uobičajeni fudbaler.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU