Kad rivali Bana na utakmici izvode korner, odbrana je uvek mirna, jer zonaš iz Raške, u takvim situacijama, nikada nije primio gol.
Sa linije gola tada se glasno čuje: „Ja, ja!” Iza toga lopta je baš uvek, u golmanovim rukama. Te dve reči, sa po dva slova, na stadionu u Raški čuju se već 26 godina. Taj što glasovito izgovara te reči je golman Dejan Glukčević a isspred mreže Bana je još od 1999. godine. Odbrana je za to vreme igrala, što bi rekao profesor Kosta Vujić, „i ovako i onako”, ali kod golmana nikad nije zapelo.
Dejan Glukčević na leto će napuniti 42 godine, ali kao da mu je 20 manje.
- Posle 25 sezona, više puta sam donosio odluku – dosta je bilo! A onda ljudi iz kluba i grada pozovu i kažu: „Dejane, moraš, ako ti odeš, ispadamo”. I evo mene još, pa više i ne najavljujem - dosta je bilo - kaže Glukčević.
Porodica Glukčević je sportska od glave do pete. Dejanov otac Tomislav, popularni Šega, čovek je sa hiljadu talenata. Pre podne igrao je prvenstvenu rukometnu utakmicu za raščanski klub i postizao i po devet golova, a već u 16.30 sati istog dana, sa trakom na ruci izvodio bi fudbalere i komandovao odbranom. U vojsci je pobedio na Svearmijskom krosu u vojničkim čizmama. Na kultnim kopaoničkim Julskim sportskim igrama takmičio se u rvanju i brzo tuširao sve rivale iz svih gradova Srbije. Najbolji je plivač na plahovitom i podmuklom Ibru. Bio je najbolji u svemu, ali tek danas proglašavaju ga za najboljeg sportistu ikad u njegovoj Raški. Bio je odbornik u SO Raška, kao radnik lokalne samouprave, a sinovi su mu nešto drugo.
Dejanov mlađi brat Darko bio je odličan rukometaš, sada je sveštenik u parohiji Takovo, gde je knjaz Miloš Obrenović, okupio narod i rekao: „Evo mene, eto vas!” I dignut je Drugi srpski ustanak. Sveštenik Darko je u parohiji omiljen i u svaku kuću ulazi sa obaveznim osmehom i „Pomoz Bog”.
Golman Dejan često bravurama donosi Banu bodove.
- Ukazala se prilika da posle toliko godina osvojimo prvo mesto u Zoni Morava, zbog toga i želim da jednu sezonu branim u Srpskoj ligi, zaslužio sam.
Ako se to dogodi, raščanskim stadionom će i tada odjekivati njegove dve reči: „Ja, ja!” I svi će tada znati da Bane neće primiti gol, kao i za svih ovih 26 godina.
SA PUZOVIĆIMA SVE LAKŠE
Kad je počeo da brani rukom je gotovo uvek loptu bacao Radovanu Puzoviću, igraču sa „brojem 10”.
- Znao sam da će da je sačuva. I sada loptu bacam „desetki”, Filipu Puzoviću i on je dobro čuva. Da se zna – Filip je sin Radovanov. Između oca i sina, razlika je 26 godina, a ja sam još tu. Život je to - kaže Glukčević.
MAJSTOR ZA PENALE
Pre više godina na utakmici u Kraljevu, u toku igre odbranio je dva penala.
- Sudiji je valjda bilo u interesu da Bane izgubi, pa je protivniku dosudio i treći penal u poslednjim sekundama produžetka. Niko od protivnika nije smeo da šutira sa bele tačke, sudija je čekao i odsvirao kraj - seća se Glikčević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
