Međedović: Želimo da Lalatović ostane

Gotovo da je sve jasno dva kola pre kraja prvenstva po pitanju plasmana Novog Pazara. Bodom iz duela sa Železničarom u nedelju Plavi će i matematički zabetonirati peto mesto. Ukoliko se dogodi da taj i sledeći meč u Novom Sadu izgube OFK Beograd kao jedini konkurent preoteo bi im poziciju samo ako bi iz oba preostala duela sa Vojvodinom i Crvenom zvezdom izašao kao pobednik. Praktično, već sada bi moglo da se kaže da je prvenstvo za Novi Pazar završeno. Međutim, to što nema rezultatskog imperativa ne znači da će mesec maj u klubu proteći bez zapleta. Tema koja okupira navijače, ali i širi auditorijum je Nenad Lalatović. Ostaje li ili ne?

Ovaj tim Novog Pazara nije pravljen za Evropu i neće biti smak sveta ako se ne nađe na međunarodnoj sceni. Tako je od dolaska u klub govorio sadašnji trener. To razmišljanje se poklapa sa većinskim u gradu, što će reći, kako i da mu se zameri za nešto što nije ni obećao. Međutim, šef struke Novog Pazara naročito je  interesantan zbog poslednjih izjava u kojima se odvažio da odapne futuristička obećanja, naravno, ukoliko bi se napravili ne tako mal i jednostavni finansijski zaokreti u klubu.

Iako je trener Pazaraca tokom prethodnog i ovog meseca najavljivao da će o svom daljem statusu sa upravom kluba razgovarati tek po završetku utakmice sa Železničarom,  obe strane su iznele u javnost da je nekih razgovara već bilo. Poznato je, čitajući između redova štura obostrana obraćanja, da to neće biti i jedini krug razgovora. Detalji nisu poznati, ali na osnovu onoga što je obznanio Fikret Međedović, generalni sekretar kluba, zaključujemo da pregovori neće ići glatko. Mada, to nije ništa neočekivano ukoliko u obzir uzmemo sve izjave koje je Nenad Lalatović dao u protekla tri meseca. Međedović je rekao da pregovori teku u dobrom pravcu:

- Voleli bismo da Lalatović ostane naš trener i sledeće sezone. Potrudićemo se da to i realizujemo. On se sjedinio sa gradom, nama i igračima, tako da je pravi čovek na pravom mestu. Ostale su još samo neke sitnice. Ono što para uši je kratki dodatak poslednjoj rečenici – ne mogu baš da ih nazovem ni sitnicama.

Pošteno govoreći trenerska pozicija u Novom Pazaru dugo godina nije bila čvrsta. Dolaskom Tomislava Sivića i posebno Vladimira Gaćinovića vrteška je prestala da se okreće nenormalnom brzinom. Sivić je ekipu izvukao iz ambisa kad u tako nešto niko nije verovao, a Gaćinović je lansirao u vrh domaćeg fudbala, i na međunarodnu scenu. Nikada ne treba zaboraviti i to da je čudotvorac iz Trebinja u trenutku odlaska iz kluba ekipu koju je stvarao iz ničega ostavio na petom mestu, gde će je, najverovatnije, parkirati i sadašnji trener. Nenad Lalatović bio je dugogodišnja želja Novog Pazara, a i on sam je svaki dolazak na Gradski stadion sa svojim tadašnjim ekipama koristio da bez uvijanja kaže kako će kad–tad biti trener Pazaraca. Kad su se konačno stekli svi uslovi za ispunjenje obostrane želje sevnula je munja i Lalatović je sa ekipom nanizao četiri uzastopne pobede. Euforija koja je vladala u vreme njegovog dolaska u klub, a koju je po sopstvenom priznanju sam privukao iako je nije voleo, nakon četvrtog trijumfa nije jenjavala. To jeste objašnjivo, ali nije kad je naišao crni niz od osam utakmica bez pobede (tri remija i pet poraza). Verovali ili ne, euforija ni tada nije prestajala, da bi se posle istorijskog trijumfa nad Zvezdom stiglo do stadijuma koji iz sadašnje perspektive izgleda kao plamen ljubavi koji i da neko s namerom želi ne može da ugasi, pa i da upotrebi sva raspoloživa nedozvoljena sredstva.

Poput Međedovića ni Lalatović u javnost nije izlazio sa detaljima početnih razgovora oko eventualnog ostanka u klubu. Nepobitnost je da se sve vrti oko finansija, u ovoj ili onoj varijanti. Doduše, trener Novog Pazara ni jednim jedinom rečju nije spomenuo koji deo kolača želi za sebe, ali jeste još pre više od dva meseca da cena produžetka saradnje ne može biti ni približno ista onoj koja ga je u februaru dovela u klub. U martu je za Sportski žurnal izjavio:

- U Pazar sam došao za uslove koje sam postavljao pre sedam godina. Međedović se pokazao kao dobar pregovarač. Čuo sam kako ga svi hvale da dobro zna da spusti cenu treneru. Kod sledećih pregovora sa mnom to mu neće proći – reči su Lalatovića.

Nepotrebno je i naglašavati da će se ruke obarati i na ovoj temi, možda i najviše. Odranije je dobro poznato da Novi Pazar ne spade u klubove koji se lako odlučuju za „skuplje” trenere, a ne bi bilo ni logično ako je istinita informacija koju je plasirao sam Lalatović, rekavši da njegov sadašnji klub raspolaže sa najmanjim budžetom u ligi. Zato i jeste zanimljiva linija koju je trener Pazaraca nedavno pokrenuo, a čije naravučenije bi trebalo u slobodnom prevodu da glasi kako će sa više para stići i pravi rezultati, a igrači i treneri će kudikamo biti zadovoljniji.

Gotovo redovno Nenad Lalatović govori o minimalnom budžetu Novog Pazara naglašavajući da, bio ili ne on trener, ako klub želi da se održi na sadašnjoj visokoj poziciji kako zna i ume mora da ga podeblja. Tu dolazimo do obećanja, Lalatović je rekao da sa budžetom od dva  miliona garantuje opstanak u ligi, a ako bi on iznosio četiri i po do pet miliona evra svake godine evropsku scenu. Ajde, da uzmemo da 30 procenata veći budžet bi nekako i mogao da se namakne, podići ga za kratko vreme za 300 odsto to bi verovatno zahtevalo primenu akrobatike. Doduše, Lalatović je i tu egzaktan. Treba mu čestitati što je zašao na vrlo osetljiv teren javno uputivši poziv MTS–u da se sa određenom svotom novca uključi u sponzorisanje i Novog Pazara.

Nenad Lalatović je trener koji ima svoje JA i svoju cenu, apsolutno ima pravo da vrednuje svoj rad u skladu sa ličnim principima, s druge strane i Novi Pazar verovatno ima crtu ispod koje ne može i ne želi da ide. Šta će doneti drugi krug pregovora, možda i čitava serija saznaćemo verovatno i pre poslednjeg kola. Dođe li do dogovora preći ćemo preko ove teme za tili čas upotrebom prigodne izreke za ovakve prilike: „tresla se gora rodio se miš”. U suprotnom, ukoliko krajnji scenario izrodio se drugu, za navijače nepovoljniju, varijantu ne bi valjalo, a i bilo bi baš nepotrebno da za neuspeh pregovora jedna od strana okrivi onu drugu.