U organizaciji Kulturnog centra, a pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, juče je u Domu kulture u Medveđi, oživljeno sećanja na Blagoja Paunovića, nekadašnjeg asa crno-belih i reprezentativca Jugoslavije, rođenog u selu Šilovo kod Medveđe. Skupu je prisustvovao Blagojev sin Veljko, selektor državnog tima Srbije, u društvu porodice, kao i Ljubiša Tumbaković, trenerska legenda Partizana i Nenad Bjeković, direktor reprezentativnih selekcija FSS.
Otvorena je izložba posvećena Blagoju Paunoviću, razmenjeni su pokloni, mališani su došli da u velikom broju da pozdrave selektora i fotografišu se s gostima iz Beograda. Povod je bio i obeležavanje veka postojanja Jablanice iz Medveđe.
O liku i delu Blagoja Paunovića prvo je govorio Nebojša Jakšić, direktor Kulturnog centra Medveđa:
- Okupili smo se da se podsetimo na jednog čoveka koji je potekao iz našeg kraja, koji se podigao na drugi nivo. Paunović nije bio čovek upamćen po rezultatima već neko ko je poreklo nosio sa ponosom. Drago mi je da su ovde prisutna budućnost sporta u Medveđi, koji će ovu priču shvatiti i razumeti. Najbitnije je imati veliko srce i ljubav, a nije bitno odakle čovek polazi. Svi veliki putevi su krenuli iz nekog malog mesta, kao što je naš Blagoje Paunović krenuo iz Šilova. Zahvalan sam Fudbalskom savezu Srbije i Partizanu koji su nam ustupili fotografije za izložbu.
O liku i delu Blagoje Paunovića govorio je njegov klupski drug i jedna od legendi Partizana Nenad Bjeković:
- Veliki broj igrača prošao je kroz Partizan, ali samo retki ljudi ostaju zauvek u srcu, ne samo zbog onoga što su uradili nego zbog toga kakvi su bili kao ljudi. Za mene je Blagoje Paunović upravo bio takav čovek. Naše prijateljstvo počelo je još davne 1967, kad sam kao igrač Proletera iz Zrenjanina ušao u Prvu ligu Jugoslavije. Blagoje je motrio na mene kao protivnika i tog dana sam rešio da postanemo saigrači u Partizanu. On mi je među prvima dugo preporučivao da to uradim. Posle godinu dana pokojni Stjepan Bobek nas je spojio u istom timu. Postali smo cimeri, a ubrzo i prijatelji za ceo život. Kad sam došao u Partizan nije mi bilo lako, veliki transfer, velika očekivanja, veliki pritisak, a prvi čovek koji je stao uz mene bio je upravo Blagoje Paunović. Znao je kada da me ohrabri, kad da me nasmeje, a kad da me kritikuje. To je za mene nezaboravno. Voleo je svoj narod, korene i u tome je bio poseban.
Bjeković je kao sportski direktor Partizana bio zaslužan što je Paunović bio u stručnom štabu prvog tima i trener Teleoptika.
- Želeo sam da se Blagoje vrati svojoj kući jer sam znao koliko može da pruži svom klubu. Radio je sa Milošem Milutinovićem, Ivicom Osimom, bio je saradnik na koga možemo da se oslonimo bez rezerve. Bio je jedna od najkompletnijih ličnosti u Partizanu i našem fudbalu. Nikad ga nećemo zaboraviti.
Okupljenima se obratio i prvi čovek opštine Medveđa Dragan Kulić:
- Uvek je lepo kad nas posete tako važni ljudi kakav je selektor Veljko Paunović. Sport je vrlo bitan za mlade, a nama je čast što imamo takve zemljake. Blagoje i Veljko Paunović su ljudi sa kojima se Medveđa i čitava Gornja Jabalnica ponosi. Posetili smo stadion, u planu je da izgradimo novi koji će takođe nositi ime Blagoje Paunovića.
VELjKO: IGRAČIMA PRENOSIM ONO ŠTO MI JE OTAC GOVORIO
Govorio je i Veljko Paunović, Blagojev sin i selektor reprezentacije Srbije:
- Hvala vam na svemu što ste uradili kako bismo se podsetili mog oca. On je bio ponosan što potiče sa ovih prostora. Svi koji su ga poznavali mogu da posvedoče koliko je bio ozbiljan, ali i duhovit. Ovde je ostvario prve dečačke snove, pre nego što je otišao u Beograd. Kasnije kad se formirao kao igrač u Partizanu i repezentaciji Jugoslavije. Bio je izuzetno posvećen porodici. Na mene je pre svega ostavio trag u ljudskom smislu, tako što me je vaspitao, dao mi snagu i podršku uvek kad mi je bilo potrebno. Njegova veličina bila je u tome što me je u Partizanu tretirao kao ostale igrače. Sve što je meni govorio otac ja prenosim mojim igračima. Bio je duhovit u mnogim situacijama, ne samo u fudbalu, bezbroj je priča po kojima ga ljudi pamte zato što je bio iskren, kod njega nije postojala nikava fasada, ili maska.
Veljku je upala u oči jedna Blagojeva fotografija za izložbe:
- Njegov hobi bio je ribolov, u kojem je pokazivao iskrenost i nevinost. Oplemenjivao je sve ljude oko sebe. Svi ljudi koji su ga znali misle da je bio upečatljiv, jedinstven i jednostavno nezaboravan. Za mene je velika čast da vidim koliki je trag moj otac ostavio u rodnom mestu, koliko radosti izaziva među ljudima. Hvala svima što ste došli u ovolikom broju i što ste doprineli da ovaj dan ostane sećanju mojoj porodici.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
