Mali prst leve ruke u kombinaciji sa kažiprstom, kratak pritisak na tipke tastature i dobijamo „CTRL + C” – u svetu računara poznatu prečicu za kopiranje sadržaja. Univerzalna kompjuterska sekvenca je prethodnih dana dobila adekvatan pandan i u svetu košarke…
Krasi ih isti mentalitet, zajedničko prebivalište, dvorana, uverenja, ciljevi i snovi… Hteli to da priznaju ili ne, večiti rivali imaju mnogo više sličnosti, nego razlika, a jedna od upadljivih bila su i neslavna dešavanja tokom, sada, već sezone na izmaku.
Saša Obradović više nije trener Crvene zvezde, a poslednji čin toliko nalik onom u crno-belom taboru s početka sezone kad je trenersku klupu napustio takođe Obradović, ali Željko.
Tad su patili simpatizeri Partizana. Klub iz Humske bio je u istorijskoj krizi, a problemima se nije nazirao kraj. Šumovi nastali na relaciji trener – igrači, ometali su crno-belu frekvenciju, krčili komunikaciju i sputavali tim da odoli brojnim izazovima. Košarkaški razdor, brzo se preneo i na međuljutske odnose. Pojedini više nisu želeli da igraju za stratega, navijače, saigrače...
Takvi problemi uslovili su seriju loših rezultata, promenu trenera, odlaske igrača, još jednu dozu istorijskih poraza, a posle nekoliko meseci boli i početak zaceljenja.
Sada je sličan scenario na Malom Kalemegdanu. Zvezda možda nije gubila utakmice sa po 30 ili 40 razlike, ali je imala sijaset bolnih, iz perspektive navijača, nedopustivih poraza. Neuspesi protiv Partizana, Barselone, Zlatibora, Cedevita Olimpije udaljili su igrače od trenera, navijače od tima, narušili zajedništvo i crveno-beli sklad. Harmonija koja je, ne tako davno, bila glavna odlika beogradskog velikana u potpunosti je iščezla i iza sebe ostavila kolaps.
Iako su imali sličan, gotovo identičan pik, parabola na grafikonima boli izgleda sasvim drugačije i predstavlja jednu od malobrojnih razlika u dva epa o stradanju srpskih velikana ove sezone. Ipak, produkt razdora, nepoverenja, problema van parketa, u oba slučaja bio je i izostanak rezultata.
Crno-bela skica oslikava najvišu tačku dostigla je na samom početku, ali potom i silaznu putanju, onu koja je predstavljala melem za dušu razočarane publike i ublažavala bol. Crveno-beli grafikon je, s druge strane, dijametralno suprotan. Uprkos na kraju identičnoj sudbini, hronološki poredak je znatno drugačiji. Zvezda početkom sezone nije osećala ništa drugo osim ekstaze, radosti i zadovoljstva, s dolaskom novog trenera posle dva početna neuspeha u Evroligi. Ipak, kako je vreme prolazilo lepe emocije počele su da blede, a prag boli je rastao. Najvišu tačku patnja je dosegla u smiraj sezone u jeku borbi za trofeje, što je bio povod za rastanak od trenera, vrlo verovatno i pojedinih igrača.
Uprkos tome što su i jedni i drugi prošli sito i rešeto na kraju dana, na kraju jedne od najlošijih sezona u srpskoj klupskoj košarci, ukus u ustima crveno-belih, ipak, ima veću dozu gorčine. Zvezda je imala sve, a završila praznih ruku – Partizan je ni od čega, ipak, došao do nečeg - barem do polazne tačke i u prilici je da se bori za odbranu trofeja u ABa ligi,ali i KLS, Zvezdi je preostao samo još domaći šampionat, uz već osvojen Kup „Radivoja Koraća” koji nije dovoljan da zaleči rane.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
