Zvezda iz 1991. bila bi ravnopravna u Ligi šampiona

Dragan Džajić, jedan od tvoraca najvećeg uspeha jugoslovenskog klupskog fudbala, sa zadovoljstvom se u razgovoru sa naš list podsetio Zvezdinog osvajanja evropske titule.

Jubilej kojem pored crveno-belih iz istočnog dela Evrope jedino može da se podiči Steaua, svake godine kod zvezdaša izazove izlive emocija i sećanja na put do trona preko Grashopersa (1:1, 4:1), Rendžersa (3:0, 1:1), Dinamo Drezdena (3:0, 2:1), Bajerna (2:1, 2:2) i Olimpik Marselja (0:0, penalima 5:3).

Džajić je bio u ulozi tehničkog direktora našeg najvećeg kluba u godinama najvećih uspeha.

- Kad smo došli do finala bio sam svestan važnosti trenutka - sad ili nikad. Utakmica u Bariju bila je  jedinstvena prilika kakva se verovatno jednom u životu događa. Znao sam da će možemo da napravimo veliki uspeh i da ćemo teško ponoviti takvo veče. Sa te strane, naravno da sam i danas zadovoljan, ponosan i zahvalan na istorijskom uspehu. Crvena zvezda je imala kvalitetan tim, trenera i rukovodstvo. Poklopilo se da osvojimo pehar nakon boljeg izvođenjeg jedanaesterca. I već 35 godina je prošlo... – kaže Džajić.

Verujete li da je moguće da Zvezda ili neki drugi klub iz istočnog dela Evrope ponovi takav podvig?

- Teško da će iko uspeti, ali naravno da bih voleo da se to desi. Naravno da nada mora da postoji. Nismo na početku te sezone verovali da ćemo sigurno da osvojimo. Uz naporan rad moguće je da se svašta dogodi. Za svaki uspeh moraju da postoje vera i nada. Takmičenje u Kupu evropskih šampiona nije bilo lako, kao što ni sad nije laka Liga šampiona. Verovali smo u svoj kvalitet, da možemo da uradimo nešto veliko bez obzira na razliku u budžetu klubova.

Šta je bilo najteže, a šta najlakše na putu do mesta među „besmrtnima”?

- Na početku su mediji procenjivali šta će i kako da bude, što nam je stvaralo pritisak. Išli smo korak po korak. Sa pobedama apetiti i očekivanja su rasla. Ali, znali smo da moramo da radimo bez euforije. Minimalna euforija javila se pre žreba za polufinale. Međutim, kad smo saznali ime rivala bili smo oprezni. Priželjkivao sam Bajern jer sam znao da nema bolji tim od nas. Bavarci su veliko ime svetskog fudbala, ali znao da možemo da ih eliminišemo. Posle eliminacije svakog rivala bili smo oduševljeni, potom smo mirnije razgovarali o svemu i konstatovali da smo postigli uspeh, što nije umanjivalo želju da prođemo i narednog rivala.

Koliko vam je jako prvenstvo SFR Jugoslavije pomoglo da dođete do evropskog trona?

- Za evropski uspeh prvo smo morali da pobeđujemo u prvenstvu. Bili smo superioni u to vreme, a rivali su bili Dinamo, Partizan, Hajduk... Bili su to  nagoveštaji da imamo tim za velika dela. Činjenica da imamo igrače koji u kontinuitetu pobeđuju davala nam je motiv da možemo da napravimo uspeh. Apetiti su rasli kako je takmičenje odmicalo. Nije bilo isto igrati prvo ili drugo kolo Kupa šampiona i finale, potom ga osvojiti. I danas kad gledamo finale sa Marseljom jasno nam je da nam je trijumf bio u prvom planu. Finale se ne igraju nego pobeđuju. Kao reprezentativac Jugoslavije bio sam vicešampion Evrope i svakako da je razlika velika između najboljeg i drugoplasiranog.

Koji igrači Zvezde su vas iznenadili u toj sezoni?

- Nikad nisam voleo da izdvajam pojedince. Zaista smo imali kvalitetne individulace koji su činili fantastičan tim, počev od golmana Stevana Stojanovića do strelca svetskih razmera Darka Pančeva. Kao grupa svi su dali maksimum da bismo došli do trona. Taj tim je bio mozaik koji se pažljivo sklapao, na kraju je postigao najveći mogući uspeh. Evropska titula zauvek će da ukrašava Crvenu zvezdu.

Da li bi tadašnji tim Crvene zvezde bio prvak u sadašnjem sistemu Lige šampiona, kad se do trona stiže posle 15 ili 17 utakmica, dok ste vi imale devet?

- Garantujem da bi naša ekipa iz sezone 1990/91.  mogla da igra ravnopravno sa svima u Ligi šampiona. Ne mogu da prognoziram plasman, ali bismo na radost navijača parirali svakome. Isto sam govorio i pre 35 godina – zaključio je Džajić.