Skupštinu je davno trebalo raspustiti

U Humskoj je okončana sedma sezona bez trofeja, deveta bez titule, što je za klub renomea, tradicije i armije navijača kao što je Partizan – previše. Sutra, od 14 časova, biće održana Skupština koja će odrediti dalji tok crno-belih i da li će decenijskoj agoniji konačno doći kraj.

Kad je teško i sivi oblaci se nadviju nad Humskom ulicom, retki su oni koji bez dlake na jeziku žele da iznesu mišljenje. Jedan od njih je Ivan Golac. Nekadašnji fudbaler, a zatim i trener Partizana, nije krio nezadovoljstvom minulom sezonom u Humskoj:

– Katastrofa! Utakmice, partije, sam odnos nije bio dobar, jedna velika nemoć. Razlog nam je dobro poznat – veoma loša organizacija, bez pravog cilja, postavke i selekcije. Završiti treći u ovakvom prvenstvu je ispod svakog nivoa, a da ne govorimo o eliminaciji u kupu. Ne postoji ništa lepo što bismo mogli da izvučemo iz nedavno okončane sezone. Nama uvek ostaje da se nadamo, ali u ovakvoj ligi kakva jeste, Partizan mora da bude prvi. Ima samo jednog ozbiljnog rivala na ovom nivou i sa njim bi trebalo da reši pitanje prvaka, a da bude tolika razlika u bodovima, zaista je frapantno.

Parni valjak je prikazivao dobre igre u jesenjem delu sezone i zimu dočekao na prvom mestu. Međutim, usledilo je košmarno proleće, Partizan je izgledao kao prosečna superligaška ekipa, prosuo veliki broj bodova i na kraju kroz cilj prošao tek treći, iza Crvene zvezde i Vojvodine.

– Toliko loših utakmica na našem stadionu, gde su se nekada dešavale veličanstvene stvari. Mi smo inače kratkog pamćenja, a sve ovo što se događa nije nastalo danas, već traje godinama. Sećam se kada smo u sezoni 1975/76. osvojili titulu posle 11 godina, što je bilo predugo za onako kvalitetnu ligu, pa smo to nadoknadili sa dva trona u tri sezone. To je bilo u najmoćnijem prvenstvu svih vremena na ovim prostorima, niko nikada neće moći da priđe tom kvalitetu. Danas, u ovakvom takmičenju, ako prođu dve ili tri godine bez titule, to je katastrofa. Devet godina bez titule, sedam bez trofeja, zaista je zabrinjavajuće. U našem poslu najlepša navika je da pobeđujete, ali kada steknete naviku da gubite, onda ste u velikom problemu. Partizanu se, nažalost, to desilo.

Golac je otkrio šta očekuje od još jednog u nizu „dana D” za Partizan:

– Skupštinu je davno trebalo raspustiti. Kako je moguće da niko nije reagovao, nijedna institucija? Nekada je UEFA reagovala kad se država mešala u fudbal i izbacivala saveze iz takmičenja. Nelegalna Skupština bira samu sebe. Reči su zaista suvišne... Koga birate? Prvo ste vi nelegalno izabrani. Već godinama, pa i decenijama, sami sebe biraju. Ne vidim da bi išta ozbiljno moglo da se dogodi. Kad ih pitate kako ste tu došli, niko ne zna da odgovori. To su neki mračni prolazi, samo niču kao pečurke posle kiše.

Nastavio je nekadašnji igrač i trener kluba iz Humske u dahu:

– Voleo bih da se desi nešto dobro, da dođu poluozbiljni ljudi, jer ozbiljni sigurno neće prihvatiti. Ima tu naših divnih bivših igrača iz Apela za spas Partizana koji imaju potencijal za liderske i sportske funkcije, kao ličnosti, ali i zbog onoga što su postigli u životu. Mi na ovim prostorima ne volimo uspešne. Da li nam je to neka kazna, zaista ne znam. Želim da se posle toliko godina dogodi nešto lepo i pametno, jer ovo ne liči ni na šta. Cirkus ima smešnu i zabavnu stranu, a ovo me više podseća na pesmu Dejva Dejvisa iz „Kinksa” – Dead of a kloun. Ako se ovog puta ne dogodi nešto ozbiljno, zaista ne znam šta je sledeće.

Ivan je istakao da Partizanov večiti rival drugačije rešava probleme kad do njih dođe:

– Zvezda je uvek bila pravi primer kako se problemi zadržavaju u kući. Imali su oni mnogo čudnih stvari, mi koji smo deo fudbala to veoma dobro znamo, ali je sve ostajalo unutar kluba. U Partizanu se iznosi sav prljav veš. Oni su zamenili emisiju „Veselo veče” i to postaje ruglo i zabava za ljude na ovim prostorima. Za navijače Partizana to nije veselo veče, ali za ostale jeste. Partizan bi, po svemu što je stvorio i uradio, morao da bude lider po ponašanju i manirima, da bude pravi i istinski vođa. Nažalost, to nije slučaj...

Golac je istakao šta je neophodno Partizanu kako bi posle mnogo godina konačno pronašao svetlo na kraju tunela:

– Potreban nam je kvalitet, moralnost i umeće. Mi kao Partizan nikada nismo imali poluznalce koji bi na pravi način reprezentovali klub. Na primer, niko ne priča o tome i ne zna da je utakmica Partizana sa Seltikom iz 1989. od strane UEFA proglašena za jednu od deset najboljih u istoriji fudbala. Pa, društvo, o tome mora da se priča, da bude na televiziji jednom nedeljno, da deca vide i uče! Ne samo naša, Partizanova deca. Bez tradicije, to je kao travčica na pesku u oluji. Plašim se da bez pravih manira, znanja i umeća teško može nešto da se uradi. Ostaje nam da se nadamo da će se nešto dogoditi, ali ništa spektakularno ne očekujem. Pratićemo 1. juna Skupštinu, pa ćemo videti do kakve su nove genijalnosti došli.