Nije to širok osmeh, otvorenih očiju. Više se jedna strana ustiju pomera, jedan obraz skuplja. Kao da drži nepostojeći tompus na toj ivici usana. Dobro bi mu išao uz celokupnu pojavu.
To je osmeh koji usitnjava oči, čini ih pitomijim, a celu fizionomiju blažom. To nije baš lako kada se uzmu u obzir brada, tetovaže, 211 santimetara visine i preko 130 kilograma mišića.
Ustvari, to i jeste Nikola Peković - kontrast u velikom. Sa jedne strane sirova snaga, zastrašujući imidž, prek pogled i holivudsko-crnogorske glasine koje ga orkužuju. Sa druge promalja se prijatna ličnost, samosvesna, čovek koji je spreman da pomogne, koji živi život uz onakav osmeh sa početka teksta. Koji samo nagoveštava zadovoljstvo.
„Nekako su mi nametnuli taj imidž grubog momka“, rekao nam je jednom prilikom. Da, on izgleda kao neko sa kim ne biste voleli uđete u raspravu. Međutim, dubljom analizom zasnovanoj na empirijskim osnovama, došli smo do zaključka da se ne sećamo kada se Nikola ponašao kao bitanga na terenu, kada je učestvovao u incidentu, kada ga je, ne daj bože, započinjao. Kada se ponašao nesportski prema protivničkim igračima. Kada je psovao sudije. Kada im je uopšte i prigovarao, a imao je bezbroj razloga jer kada „manji“ biju „veće“ obično se svira svaki drugi-treći faul. A Peković je uvek bio veći.
Setio se tom istom prilikom, dok smo razgovarali u Mineapolisu, da je imao jednu tuču na utakmici, još u vreme dok je grejao klupu kao tinejdžer. Partizan – Hemofarm u Pioniru. Ni tada nije bio vinovnik, bio je povučen i disciplinovan. Ipak sa klupe ne sme da se uleti na teren.
„Stvarno nisam tip koji voli konflikte, to svi znaju. U Americi sam stekao reputaciju zbog koje me niko ne udara prljavo, jer ni ja to ne radim. Ne volim kada vidim da drugi igraju tako. Tu smo zbog košarke.“
Odzvanja ovo „tu smo zbog košarke“. Vraća nas 11 godina unazad. Na tribine dvoranice „Sport eko“ u naselju Braća Jerković. Tadašnja Avala Ada igra utakmicu B lige. Miloš Bojović, nekadašnji igrač kluba koji je izrastao u sadašnji Mega Leks, pokazuje ka momku koji izvodi slobodna bacanja i kaže: „Ovaj će da bude najbolji centar Evrope!“
„Ovaj“ ima tridesetak kilograma manje nego danas, ali i ludačku eksplozivnost, iskonsku snagu kojom razgrće. Bio je skočniji i brži, ali će materijal za najboljeg u Evropi tek postati. U Atlasu je upoznao prvu ligu, a onda je na putu za Hemofarm skrenuo u Humsku. Tamo gde će se pre nekoliko dana vratiti kao predsednik!
Tiho je radio, iz trećeg plana prešao u drugi, iz drugog u prvi. Poštovao je razvojni put i ćutao. O disciplini koju je tada kod Vujoševića stekao i danas priča.
„U Minesoti su već navikli na to da kad mi bilo šta kažu, ja samo klimnem glavom i uradim to.“ Takav je Nikola Peković igrač.
Nikolu Pekovića predsednika ćemo tek upoznati. Neće ćutke klimati glavom, ali će saslušati ideje i usvajati ih ako su dobre.
Timski sport decu uči da budu deo zajedničkog života, da slušaju autoritete, da poštuju protivnike, da donose odluke za opšte dobro. Zato je najuspešniji predsednik Partizana bio Predrag Danilović, zato je iz direktorske fotelje titulu prvaka Evrope proslavljao Dragan Kićanović.
Taj sportski mentalitet, ispunjen željom za pobedom, donosi i Nikola. Momak rođen u Bijelom Polju 1986. godine, rastao u Podgorici, odrastao u Beogradu, prve velike pare zaradio u Atini, lojalnost skupo naplatio u Mineapolisu.
U miru dosadne Minesote sedi već šest godina. Sam. Odlazi na pecanje kada ne razgrće po NBA ligi. Izađe uveče, to voli, ali ne u Severnoj Americi. Srbija nudi ono što on traži. Zato ga ovde i žuta štampa obožava - prati, juri, napada... Jedino zbog čega mu je smetalo jeste jer „porodica čita“.
Kada je porodici, tačnije ocu, javio da će postati predsednik Partizana, kažu da je stariji Peković jedva suzdržao emocije. Iz porodice ozbiljnih partizanovaca dolazi novi prvi čovek najtrofejnijeg kluba.
Kluba u koji se vratio i tokom lok-auta 2011. godine. Tada smo se uverili koliko je Pekmen omiljen među saigračima. Pogledi Partizanovih klinaca su pronašli čoveka na čiju će se posvećenost ugledati. Došao je za „dž“, igrao, borio se, pokušao da uvede crno-bele u Top 16. Nije uspeo, ali je bio. Mačvan, Pavlović, Tepić... To su ti ljudi. Njihovi motivi igranja u Partizanu su bili maltene jednosmerni.
Priroda mu je dala telo, vaspitanje ga je odredilo kao disciplinovanog radnika, dok su ga prave odluke prilikom odabira klubova oblikovale u jednog od najboljih centara sveta.
U najcenjenijeg aktivnog igrača sa prostora bivše SFRJ! Jer, NBA liga je oduvek bila merna jedinica za uspeh, a ona kaže da je Peković potpisao ugovor na nešto više od 12 miliona dolara po sezoni, što ga je pre nepunih godinu dana činilo 41. na listi najplaćenijih igrača planete, daleko iznad svih sa Balkana. Iz Evrope su tada ispred njega bili samo Mark Gasol, Noa i Parker, dok su samo dvojica iz „Top 40“ bili slabiji pikovi na draftu od njegovog 31. mesta. Dakle, morao je da se bori više od drugih da bi došao do sadašnjeg statusa - zvezde Minesote!
Duško Vujošević ga je uvrstio u svoju petorku svih vremena, uz Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilovića, Žarka Paspalja i Vlada Divca. I to samo nekoliko dana od kako mu se Peković zahvalio za sve što je uradio za Partizan.
Kompletan opis ima veze sa onim što najviše zanima navijače Partizana – kako će voditi njihov klub? Ne bi smeo da odstupa i popušta, da se povija jer to nije on. Nisu to karakteristike zbog kojih je doveden.
Vodiće Partizan...
Strastveno zbog ljubavi prema crno-beloj kombinaciji. Disciplinovano i vredno jer je tako naučio i zna da samo takav pristup donosi rezultat. Autoritativno jer tako igra, a potez kada je odlučio da se ne produži saradnja sa ikonom kluba Duškom Vujoševićemm plastičan je dokaz njegovog samopouzdanja. Biće obziran prema savetima ljudi koji ga okružuju, jer je takav čovek.
„I mene je iznenadio koliko je ozbiljno pristupio ovom poslu“, rekao je pre neki dan Dragan Todorić, sportski direktor crno-belih, opisujući Pekovićeve prve dane „u kancelariji“.
Sjajan igrač, impozantna figura, ličnost koja zna kako je na putu od trnja do zvezda. Čovek koji želi da uz osmeh čita vesti iz njegovog KK Partizan dok bude na odsustvu u Americi. Uz onaj pitomi osmeh.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
