Branko Savić se afirmisao se u zrenjaninskom Proleteru, ali vrednosti je potvrdio u Partizanu. Igrao je i u inostranstvu, a kasnije se posvetio trenerskom pozivu. Mašta da jednog dana sedne na klupu crno-belih.
Bio je igrač modernog kova, brzo je mislio, još brže reagovao, defanzivac kakvog bi svi klubovi voleli da vide u timu. Najviše je pokazao u velikanu iz Humske, ali je i kasnije, kao trener, ostavljao sugestivne utiske gde je radio i stvarao.
Savić je rođen 8. avgusta 1972. u Zrenjaninu, karijeru je započeo u Proleteru.
- Prošao sam sve mlađe selekcije kluba iz rodnog grada, a onda igrao i za prvi tim. Nakon toga, postao sam igrač Partizana - započeo je priču Branko Savić.
Tri zlatne godine proveo je u gradu na Begeju. Dobre partije u dresu Proletera preporučile su ga Partizanu. U Humskoj je proveo šest godina u dva „mandata”.
- Najlepše je bilo kući, ali i tih šest godina bile su nezaboravne. Uspomene me vežu za Proleter, međutim, Partizan je Partizan. Bila je dobra ekipa, uspešni rezultati, vrhunska i familijarna atmosfera. Neki rezultati se još pamte i u najlepšem su sećanju.
Savić je odigrao osam večitih derbija, ne računajući jedan u kupu. Doduše 114. okršaju sa Zvezdom je pogodio sopstvenu mrežu. Branko podseća da su drugačije tada izgledali mečevi Partizana i Crvene zvezde.
- To je utakmica sa mnogo emocija. Nekoliko nedelja se iščekivao taj meč. Poseban osećaj. Ko nije osetio tu utakmicu kao da nije igrao fudbal. Odigrao sam osam. Navijači iz nas izvuku sve, poseban atom snage za koji niste ni znali da imate.. Poseban osećaj, adrenalin. Gledao sam uvek da protivnika pobedim, ali i da ga poštujem. Ta iskustva se ne zaboravljaju. Puni stadioni, sve za desetku - kazuje Branko Savić.
Utisak je da je u njegovo vreme bilo rivalstvo nekako zrelije, normalnije, sa više fer pleja.
- Sa ove distance čini mi se da je sada nešto drugačije. I u moje vreme bilo je tenzija, vatre, ali se poštovao protivnik i na terenu i izvan terena. Danas je sve drugačije.
Savić je tokom 2003. sarađivao i sa Lotarom Mateusom.
- Sjajan stručnjak, čovek sa ogromnim iskustvom. Na nas je preneo nemačku disciplinu. To se odrazilo i na rezultate, naš plasman u Ligu šampiona. Doneo je mnogo Partizanu odnosom prema trenerskom poslu, znanjem, energijom i ogromnim iskustvom.
Nekadašnji štoper odigrao je više od 20 evropskih utakmica, uglavnom za Partizan. Bila su to dragocena iskustva.
- Ti mečevi su posebni i svaki se pamti. Od Dinamo Batumija do madridskog Reala. Uz te evropske utakmice i večiti derbi je za mene dragoceno iskustvo. Sve je bilo posebno, da i detalje pamtim. Stekao sam dragoceno iskustvo.
Možda je protiv Madriđana u Ligi šampiona bilo najteže?
- Ne! Za mene je to bila najlakša utakmica. Kad igrate protiv takvog protivnika, onda je to velika čast i zadovoljstvo. Nije bilo mnogo teško na samom terenu. Doduše, postoji veći pritisak i čudna atmosfera pred utakmicu, ali na terenu to je bilo uživanje.
Savić je igrao za Beitar i kineski Lianoning Žonžu.
- U Izraelu je sasvim drugačija kultura, igra se vrlo organizovano. Za razliku od nekih liga gde postoje dva tima, u Jugoslaviji tzv. velika četvorka, a u Izraelu bilo je pet ili šest vrhunski organizovanih klubova. Bilo je mnogo igrača koji su izgradili svetske karijere.
Branko se iz pečalbe vratio u Proleter, pa u Budućnost iz Banatskog Dvora, a u zrenjaninskom Banatu je 2008. završio karijeru sa 36 godina. Budući da je bio igrač defanzivnih zadataka, možda je njegova karijera mogla još da potraje.
- Naša liga bila je nešto slabijeg kvaliteta nego kada sam igrao u Partizanu. Međutim, počeo sam da se povređujem i došao je trenutak kad sam osetio da je kraj. Okrenuo sam se trenerskom poslu i to je bilo pravo vreme da završim sa aktivnim igranjem.
Savić je ulogu šefa stručnog štaba imao u Vršcu, Bečeju, Modriči, Vojvodini iz Perleza i Borcu iz Sakula.
- U svim tim sredinama bilo mi je odlično. Imao sam izuzetnu saradnju sa čelnicima klubova. I danas se čujem sa mnogim prijateljima gde sam radio. Stekao sam dragoceno iskustvo i veliko uživanje pri upoznavanju novih ljudi – istakao je Branko Savić.
FRANCUSKA, ŠPANIJA, NEMAČKA I ARGENTINA MOGU DO TROFEJA
Branko Savić, naravno, prati 23. Mondijal:
- Vidi se da je takmičenje drugačije nego do sada. Ima više učesnika, velika je vremenska zona, teže je igrati. Moglo se videti dosta toga. Manje,više sve je očekivano. Videli smo nekoliko simpatičnih ekipa, poput Zelenortskih Ostrva. I „mali” imaju priliku da se nadaju da mogu do cilja. Mondijal je interesantan, ali što se bude bližio kraj biće i više kvaliteta, a utakmice će biti sadržajnije. Francuska, Španija, Nemačka i Argentina glavni su kandidati da postanu prvaci sveta.
PARTIZAN UVEK U SRCU
Kod Branka Savića svaka priča i počinje i završava sa Partizanom. Možda jednog dana sedne na klupu toliko omiljenog kluba.
- Voleo bih da bude tako. Partizan mi je uvek u srcu. Nadam se da će mi upornost i rad jednog dana pružiti mi mogućnost da vodim Partizan. Važno je da dobijem priliku, uveren sam da bih umeo da je iskoristim.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
