Vraćanje dugova

Rivalstvo nikada ne može da se svede isključivo na zbir međusobnih pobeda i poraza. Na najvećoj sceni, na dijagonali između Novaka Đokovića i Janika Sinera, sve to ima dodatnu težinu, vrednost i značaj. Sigurno nije na nivou suparništva sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom, ali prvi put predstavlja sudar originala i kopije, bar kad je reč o stilu igre. To je priča o prilagođa-vanju, sazrevanju i neprekidnoj potrazi za prednošću, u kojoj svaki sledeći duel donosi drugačiji odgovor na jedno isto pitanje – ko je u tom trenutku bolji?

Pogled na statistiku i istoriju okršaja pokazuje jasnu sliku i daje odgovor – na početku je glavnu reč vodio Novak. Pobede na mastersu u Monte Karlu (2021), kao i dve uzastopne na Vimbldonu (2022. i 2023), bile su dovoljan pokazatelj da Janik pre pet-šest godina nije bio u piku forme, niti blizu vrhunske igre, hladnokrvnosti i snažne mentalne snage. Osetio je čari slavlja protiv najboljeg svih vremena na Završnom turniru osmorice najboljih u Torinu, ali u grupnoj fazi, kad je trijumf bio manje važan i vredan. Nekoliko dana kasnije shvatio je zbog čega je Đoković najdugovečniji vladar na vrhu ATP liste, između ostalog, jedini aktivni član neponovljive generacije – velike trojke. Na istom terenu, u istoj dvorani, za veći ulog, superiornost srpskog asa došla je do izražaja – srpski as je rutinski savladao 15 godina mlađeg rivala i osvojio rekordni trofej na velikom turniru na kraju sezone.

Iako je rivalstvo počelo mnogo ranije, kao prekretnica se uzima Sinerova rapsodija u dresu Italije u završnici Dejvis kupa 2023. Postao je deo odabra-nog društva – bio je jedan od retkih igrača koji je uspeo da spase meč lopte protiv Novaka, čak tri – i da režira slavlje za svoju zemlju.

Zašto je ovaj duel važan u pogledu rivaliteta Đokovića i Sinera? Upravo u tom susretu Italijan je ukrao ključ Novakove dominacije i nepobedivosti. Malo-pomalo usavršavao je recept, pa je složio mozaik za pobede na turnirima na najvećoj sceni u još četiri okršaja zaredom. Posle dvoboja u ekipnom takmičenju, izgledalo je to redom ovako: na Australijskom openu, na mastersu u Šanga-ju, na Rolan Garosu i Vimbldonu.

U svakom duelu čekao se pravi Novakov odgovor, ritern u njegovom stilu. Međutim, prilično dugo ga nije bilo, bar kad je reč o standardima i očekivanji-ma srpskog asa. Nikada do sada nijednom rivalu nije dozvolio tako dugu seriju, bez obzira na podlogu, veličinu i fazu takmičenja. Polako, ali sigurno, Janik je ravnopravno i zasluženo zaradio status favorita.

A onda je usledio Melburn. Mnogi analitičari i poznavaoci igre skicirali su još jednu pobedu Italijana, ali su verovatno zaboravili da nikada ne tre-ba otpisati Đokovića, pogotovo ne u njegovom dnevnom boravku – na betonu u Melburnu, turniru na kojem je osvojio i prvi, kao i jubilarni deseti gren slem trofej iz najvrednije kolekcije. Uloga favorita nije bila na Novakovoj strani. Dok su kvote na kladionicama, ali i vođstvo na semaforu u čuvenoj Rod Lejver areni, bili u korist Sinera, vlasnik 24 gren slem pehara mirno je kovao plan i isporučio poslednji, pravi i presudni udarac. Bio je to još jedan maraton u pet setova koji je pripao srpskom asu.

Skoro pola godine kasnije, na najvećem stadionu najprestižnijeg turnira, vreme je još jedan sudar. Finale pre finala – Đoković protiv Sinera na zelenom tepihu, u polufinalu – danas oko 16.10.

Londonski dug nikada nije imao veću cenu, a evo i zašto.

PRVO – Nole ima otvoren račun protiv Janika baš u glavnom gradu Velike Britanije. Pre godinu dana, na istom terenu, u istoj fazi, Italijan je zaustavio Novaka na putu do još jednog finala i prilike da se bori za pehar. Otvorena je rana, jer nije osvojio ni set za sat i 53 minuta.

DRUGO – prilika da vrati Vimbldon pod kontrolu. Siner nije samo zaustavio Đokovića u Londonu, već mu je pokazao da može da bude bolji i na podlozi koja je godinama bila simbol Novakove veličine i zaštitni znak. Sigurno je jedini teniser koji godinama ne igre pripremni turnir, a ima sedam trofeja. Pobeda bi značila mnogo više od plasmana u finale – bila bi potvrda da se na travi i dalje pita najbolji.

TREĆE – nikad bliže osmom grickanju trave. Ako preskoči Janika, jednom rukom biće do izjednačenja Federerovog rekorda po broju pehara, ali i još važnije – i na korak od rekordnog 25. gren slem trofeja.