Tatjana Medved: Želim da Novi Sad bude međunarodni centar sporta

Godinama je učila kako se pobeđuje na terenu, a danas pokušava da iste principe primeni na mnogo dužu utakmicu – onu koja se igra za ceo sportski sistem jednog grada, drugog po veličini u Srbiji.

Tatjana Medved, nekadašnja reprezentativka u rukometu i vlasinca svetske bronze iz 2001, kao članica Gradskog veća za sport i omladinu Novog Sada odluke donosi iz drugačije perspektive, ali sa istim uverenjem: rezultat nikada nije samo medalja, već ono što ostane iza nje.

U godini u kojoj Novi Sad ima titulu Evropskog grada sporta, njen pogled spaja iskustvo sa parketa, odgovornost iz fotelje, ljubav roditelja i želju da grad koji je decenijama stvarao šampione obezbedi još bolje uslove za one koji tek dolaze.

Novi Sad ove godine nosi titulu Evropske prestonice sporta. Šta to konkretno donosi građanima, a šta sportistima?

- Predstavlja jedno od najznačajnijih evropskih priznanja koje jedan grad, zajednica ili region može da dobije u oblasti sporta. Ne dobija se samo na osnovu vrhunskih sportskih rezultata i broja osvojenih medalja, već se u postupku kandidature i vrednovanja posmatra mnogo šira slika. To je priznanje koje vrednuje celokupan sistem sporta jednog grada, sportsku politiku, infrastrukturu, dostupnost sportskih terena i sadržaja, rad sa decom i mladima, rekreaciju, inkluziju, sport osoba sa invaliditetom, jednake mogućnosti i uticaj sporta na kvalitet života građana. Za nas je već sama kandidatura bila dragocena, jer smo prvi put na jednom mestu sublimirali sve relevantne podatke o novosadskom sportu. Da biste planirali kuda želite da idete, prvo morate precizno da znate gde se nalazite. Važno je i da se razume da sportsku politiku ne sprovodi jedan resor. U njoj učestvuje čitav sistem Grada, na čelu sa Gradonačelnikom, gradske uprave, javna gradska preduzeća, sportske organizacije, savezi, klubovi, treneri i sportisti. Konkretna vrednost titule mora da se vidi upravo u životu građana, kroz više mogućnosti za bavljenje sportom, dostupnije programe i objekte, više sadržaja, kod sportista kroz bolje uslove za trening, takmičenje i razvoj. Zato nam je od samog početka, još od kandidature bilo važno da ova titula ne ostane samo plaketa na zidu, već da je građani osete u svakodnevnom životu.

Za sport je u 2026. izdvojena najveća suma do sada. Kako se ta sredstva raspoređuju?

- Po aktuelnom finansijskom planu, sredstva namenjena sportu u 2026. godini prešla su milijardu dinara, što je najveći iznos koji je Grad Novi Sad do sada izdvojio za ovu oblast. Oko 600 miliona dinara usmereno je na podršku programima sportskih organizacija, udruženja i sportskih saveza. Za predškolski i školski sport planirano je više od 20 miliona, dok je 107 miliona dinara opredeljeno za kapitalne subvencije JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina“ – poznatijeg kao Spens.

Ali, prava slika podrške sportu ne dobija se samo posmatranjem novca koji klub dobije na račun. Besplatan termin u hali, na bazenu ili terenu takođe ima veoma konkretnu finansijsku vrednost. Za programe korišćenja gradskih sportskih objekata bez naknade izdvaja se gotovo 400 miliona dinara, čime klubove rasterećujemo jednog od njihovih najvećih troškova i omogućavamo im da više sredstava usmere na sportiste, trenere, mlađe kategorije i takmičenja. Kroz sistem upravljanja i održavanja gradske imovine obezbeđuje se održavanje velikog broja sportskih terena i objekata. Pored tekućeg finansiranja, jedan od najvažnijih segmenata su kapitalna ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju sportske infrastrukture, uključujući sportske objekte, terene, bazene, kao i izgradnju i renoviranje školskih sportskih sala. Samo u protekle tri godine Grad je u sportsku infrastrukturu uložio oko 35 miliona evra. To je važno jer sportska politika ne može da se zasniva kratkoročno i samo na finansiranju programa sportskih organizacija. Objekat koji danas izgradite ili rekonstruišete ostaje sportistima, deci i građanima decenijama.

Po kojim kriterijumima grad odlučuje koliko će koji sport ili klub dobiti sredstava?

- Odluke se donose na osnovu jasno propisanih kriterijuma i merljivih parametara, a oblasti u kojima jedinica lokalne samouprave može da zadovoljava potrebe i interese građana u oblasti sporta utvrđene su Zakonom o sportu. Između ostalog, sport dece i mladih, školski sport, sportska rekreacija, programi za žene i osobe sa invaliditetom, razvoj sportske infrastrukture, kao i podrška kvalitetnom i vrhunskom sportu. Sredstva se odobravaju za konkretne programe koje dostavljaju sportske organizacije i udruženja, koja se donose na osnovu gradskih akata kojima su uređeni uslovi, kriterijumi i postupak njihovog vrednovanja i finansiranja. Program mora da ima jasan cilj, konkretne aktivnosti, realan i opravdan finansijski plan, stručni i organizacioni kapacitet za realizaciju i značaj za sportski sistem Grada. Važno je i kako je organizacija realizovala prethodno odobrena sredstva i programe. Stručna komisija analizira i ocenjuje podnete programe na osnovu propisanih kriterijuma i kategorizacije. Posmatraju se merljivi parametri, broj aktivnih i registrovanih sportista, broj dece i mladih, uzrasna struktura, nivo takmičenja, rezultati... Upravo zato nam je važan i e-SportNS, jedini sistem te vrste u Srbiji, jer digitalizacija omogućava kvalitetniji rad i mnogo uporedivije podatke.

Koji su najznačajniji projekti u oblasti sporta koji su realizovani ili su u toku?

- Izdvojila bih projekte koji unapređuju sistem i stvaraju trajne uslove za bavljenje sportom, pre svega infrastrukturni projekti. Izgrađen je veliki broj sportskih terena, teretana na otvorenom, fitnes, street i work out terena i dečijih igrališta. Otvorili smo prošle godine nov olimpijski bazen u Futogu, koji je svakodnevno koristi veliki broj građana i koji je bio domaćin značajnih nacionalnih i međunarodnih takmičenja. Nove ili potpuno rekonstruisane fiskulturne sale dobile su OŠ „Miloš Crnjanski“, OŠ „Vasa Stajić“, OŠ „Desanka Maksimović“, Gimnazija „Laza Kostić“, Srednja medicinska škola „7. april“, kao i OŠ „Ivan Gundulić“. U OŠ „Đura Jakšić“ u Kaću započeta je kompletna rekonstrukcija fiskulturne sale, dok nova škola na Jugovićevu već raspolaže savremenom sportskom salom. Istovremeno planiramo i izgradnju nove osnovne škole na Sajlovu, koja će takođe imati modernu sportsku infrastrukturu. To su objekti koji će generacijama dece obezbediti bolje uslove. Istovremeno razvijamo i infrastrukturu za svakodnevnu fizičku aktivnost građana. Realizovana je prva deonica regionalne biciklističke staze Novi Sad – Rumenka – Kisač – Čenej – Irmovo, u dužini od 9,6 kilometara, a ukupna mreža biciklističkih staza na teritoriji Novog Sada sada premašuje 100 kilometara. To Novi Sad svrstava među gradove koji najozbiljnije razvijaju biciklistički saobraćaj. Tu su, naravno, i dalje unapređenje programa kao što je „Sport u škole“, kapitalna ulaganja u postojeću i novu sportsku infrastrukturu i čitav program Evropskog grada sporta 2026, čije najbolje prakse treba da nastave da žive i nakon ove godine. Važan projekat je i pomenuti e-SportNS.  Sledeći korak je mobilna aplikacija koja će uskoro biti dostupna. Građani će na jednom mestu moći da vide šta se od sportskih i omladinskih sadržaja dešava u Novom Sadu, gde, kada i kome je namenjeno. Sportske organizacije će brže i direktno dobijati informacije i obaveštenja o konkursima, rokovima, dokumentaciji, radu Uprave i sopstvenim programima. Drugi važan posao je dalje unapređenje sistema besplatnih termina. Želimo da posle 2026. ne ostane samo kalendar dobrih događaja, već bolji sistem i značajno bolji uslovi za razvoj sporta i fizičku aktivnost građana.

Da li Novi Sad ima dovoljno sportskih objekata ili postoje delovi grada kojima su novi tereni, sale ili hale neophodni?

- Zahvaljujući kontinuiranim ulaganjima, Novi Sad danas raspolaže sa četiri velika sportska kompleksa: SPENS, Sajmište, Slana bara i Futog, kao i sa četiri gradska bazena, od kojih su dva olimpijskih dimenzija, dve gimnastičke sale, 26 fudbalskih terena, 79 sportskih terena, od kojih je 51 na otvorenom, 75 teniskih terena, trim stazama u dužini većoj od četiri kilometra, pet terena za boćanje, deset street workout terena, deset fitnes terena na otvorenom, 113 dečjih igrališta i skejt parkom, kao i brojnim sportskim objektima i terenima u prigradskim naseljima. Kad tome dodamo školsku sportsku infrastrukturu, govorimo o još 55 školskih sportskih sala, 11 atletskih staza, 63 terena na otvorenom, tri zaletišta sa jamama za skok u dalj, tri gimnastičke sale i teniskom terenu. Kandidatura Grada za titulu Evropskog grada sporta upravo je pokazala širinu te mreže. Ali na pitanje „imamo li dovoljno“, moj odgovor je, ne možemo nikada reći da jeste. Grad raste, naselja se razvijaju, broj korisnika se menja i pojedini sportovi rastu brže od infrastrukture. Zbog školskih obaveza, sportske organizacije u velikoj meri imaju potrebu za terminima u isto vreme, dok vrhunski sport ima svoje specifične zahteve i potrebe. Zato moramo bolje da upravljamo postojećim kapacitetima, ali istovremeno i da rekonstruišemo i gradimo nove. SPENS je svakako jedan od najvažnijih narednih izazova. Simbol sporta Novog Sada i mesto koje je obeležilo generacije sportista, rekreativaca i naših sugrađana. Naš cilj je da razvoj sportske infrastrukture prati razvoj grada i stvarne potrebe sportista i građana, tako da dobri uslovi za bavljenje sportom budu dostupni u svakom delu Novog Sada.

Koja su najvažnija domaća ili međunarodna takmičenja organizovana ove godine u Novom Sadu, koja slede i koja su tek u planu?

- U Novom Sadu se godišnje sprovodi više od 200 sportskih manifestacija, turnira i takmičenja. Ove godine imali smo zaista veliki broj domaćinstava: od školskih i masovnih sportskih događaja do evropskih i svetskih takmičenja. O tome najbolje govori činjenica da nacionalni i međunarodni sportski savezi i federacije sve češće biraju Novi Sad za domaćina velikih sportskih događaja, prepoznajući naše organizacione, logističke i infrastrukturne kapacitete, ali i iskustvo u organizaciji najzahtevnijih takmičenja. Posebno bih izdvojila kvalifikacionu utakmicu ženske košarkaške reprezentacije Srbije protiv Islanda za Evropsko prvenstvo 2027, koja je ispunila Malu dvoranu SPENS-a na način koji dugo nismo videli. Bili smo domaćini i Svetskog prvenstva u ronjenju na dah u novom sportskom kompleksu u Futogu, Evropskog prvenstva u sambou za mlade i juniore, kao i WDSF Evropskog prvenstva u stejdž i disko-dens disciplinama. Tu su i Sportske igre mladih, VTT u stonom tenisu, maratoni i biciklističke trke, Balkansko prvenstvo u kik-boksu, kao i Svetski kup u parastreljaštvu. Novi Sad je i ove godine potvrdio svoje mesto na svetskoj mapi basketa 3h3 kroz FIBA 3h3 takmičenja – Novi Sad Čelendžer i Novi Sad Kvest, turnire koji su obezbeđivali plasman na Svetske masters turnire. I svakako, posebno mesto ima Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine – SOŠOV, koja je u našem gradu okupila više od 5.000 učenika i preko 1.000 nastavnika. Do kraja godine očekuju nas međunarodna izložba „Olimpizam bez granica – Srbija i Španija“, Evropska nedelja sporta, Sajam sporta i omladine u novom formatu, međunarodni sportski kongres, kao i čitav niz domaćih i međunarodnih takmičenja i događaja. Jednako nam je važno da budemo domaćini vrhunskim sportistima i hiljadama dece koja tek grade svoj sportski put. Kad dete u svom gradu uživo vidi svetskog, evropskog ili paraolimpijskog šampiona, ili sportistu na koga se ugleda, možda upravo tog dana odluči da počne da trenira.

Da li grad ima konkretne programe koji podstiču masovno bavljenje sportom?

- Pravo pitanje je koliko je običnom građaninu lako da bude fizički aktivan. U cilju unapređenja uslova za bavljenje sportom u poslednjih 14 godina izgrađeno je 115 sportskih terena i 132 dečija igrališta, koji su potpuno besplatni.  Uz to, program „Sport u škole“ omogućava besplatno organizovano bavljenje sportom deci u osnovnim školama sa teritorije grada, redovna školska takmičenja u velikom broju sportova, programe rekreacije, besplatne i javno dostupne aktivnosti, kao i programe namenjene ženama, osobama sa invaliditetom, porodicama i starijim sugrađanima. Kroz program Evropskog grada sporta organizujemo i sportsko-porodične susrete, javne treninge, aktivnosti za mlade i brojne druge sadržaje, kako bismo fizičku aktivnost približili svakome, po principu „sport blizu kuće“. Neće svaki građanin biti član kluba, niti treba. Ali, svako treba da ima realnu mogućnost da se kreće, vežba i bude fizički aktivan bez velikih finansijskih ili prostornih barijera.

Šta bi bila vaša najveća pobeda?

- Rezultati rada se ne mere time koliko je događaja organizovano ili koliko je puta nešto svečano otvoreno. Za mene je merilo šta je ostalo posle nas i da li sport u Novom Sadu funkcioniše bolje nego onda kad smo preuzeli odgovornost za njega. Kao funkcioner, volela bih da jednog dana, kad više ne budem na ovoj funkciji, mogu da kažem da smo pomerili sistem napred. Da smo stvorili uslove u kojima svako dete ima što jednakiju šansu da se bavi sportom, svaki sportista mogućnost da u Novom Sadu napreduje i razvija svoj potencijal, građani više prilika da budu fizički aktivni, a klubovi uslove da se više bave radom, sportistima i sportom, a manje svakodnevnim problemima. A kao neko ko je ceo život u sportu, trudim se da iskustvo i znanje koje sam stekla kao vrhunska sportistkinja pretvorim u konkretan rad. Želim da doprinesem i tome da Novi Sad bude još snažnije pozicioniran kao međunarodno prepoznat regionalni centar sporta i sportskog razvoja, a naročito rada sa mladima i mladim talentima. To je za mene prava pobeda.

Šta biste poručili mladim sportistima koji sanjaju da jednog dana predstavljaju Srbiju?

- Da ne žure da postanu šampioni, već da prvo nauče kako se postaje sportista. Da budu odgovorni, uporni i istrajni. Talenat može da otvori vrata. Ali disciplina, rad, karakter, odnos prema saigraču i treneru, način na koji podnesete poraz i sposobnost da sutra ponovo dođete na trening odlučuju koliko ćete daleko stići. Rad na sebi je presudan, kako biste u timu mogli da delujete kao jedno. Reprezentativni dres je ogromna čast, ali je on posledica hiljada treninga koje niko nije video i brojnih odricanja koja su prethodila tom trenutku. Kad obučete dres svoje zemlje, više ne igrate samo za sebe. Igrate za svoj tim, svoju zastavu i svoju zemlju. Tada na poseban način osetite patriotizam, pripadnost i ponos što imate priliku da predstavljate Srbiju. I rekla bih im da ne zanemare obrazovanje i sebe izvan sporta. Sportska karijera je intenzivna i posebna, ali nije večna. Zato, dok gradite sportistu u sebi, gradite i čoveka, jer na kraju upravo vrednosti koje ste stekli kroz sport ostaju sa vama mnogo duže od svake medalje i čine vas velikim.

Vaša karijera krunisana je i nacionalnim sportskim priznanjem. Koliko takva podrška znači sportistima?

- Mnogo. Nacionalno sportsko priznanje za mene nikada nije bilo samo materijalna kategorija. Ono nosi mnogo dublju poruku. Da država pamti i poštuje ljude koji su je godinama predstavljali, nosili njen grb i zastavu i veliki deo života podredili vrhunskom sportskom rezultatu, predstavljajući svoju državu i svoj narod. I mislim da je veoma važno istaći da se danas briga države o vrhunskim sportistima ne završava Nacionalnim sportskim priznanjem. Sportistima se obezbeđuju uslovi za pripreme i nastupe na najvećim takmičenjima, sistemska podrška, nagrade za vrhunske rezultate i priznanje za ono što su postigli za svoju zemlju. To je odnos koji vrhunski sportisti zaslužuju. Možda ja to posebno snažno osećam zbog generacije kojoj pripadam. Veliki deo moje reprezentativne karijere obeležili su embargo, sankcije i godine u kojima su našim sportistima bile značajno ograničene mogućnosti da nastupaju na najvećoj međunarodnoj sceni. Mi smo trenirale, radile i imale ambiciju kao i sve druge generacije, ali smo istovremeno živele sa okolnostima na koje kao sportistkinje nismo mogle da utičemo. Zato je medalja sa Svetskog prvenstva 2001. godine za nas mnogo više od bronze. I Novi Sad je dobar primer koliko je važna stvarna i kontinuirana sistemska podrška sportu na svim nivoima. U poslednjih 14 godina, od dolaska Miloša Vučevića na mesto gradonačelnika, Grad je u toj oblasti napravio veliki iskorak, a taj sistem se i danas unapređuje, jača i nadograđuje. I to odgovorno mogu da tvrdim i iz ličnog iskustva, kao sportistkinja, rođena novosađanka i bivša reprezentativka.

Kad jednog dana budete rekli „zbogom“ funkciji, koga biste voleli da vidite kao naslednika?

- Volela bih da to bude neko ko zaista poznaje i sport i omladinsku politiku. Funkcija člana Gradskog veća za sport i omladinu nosi jednaku odgovornost i prema razvoju sporta i prema mladima, njihovim potrebama, mogućnostima i mestu koje imaju u razvoju grada. Ne mora da bude bivši vrhunski sportista. To može da bude velika prednost, ali samo po sebi nije dovoljno. Mora da ume da čuje klub, sportistu i trenera, ali i da kaže „ne“ kad zahtev nije opravdan. Da razume propise, budžet, podatke i javni interes, ali da nikada ne zaboravi da iza svake tabele i svakog broja stoje ljudi, sportisti, treneri, deca i njihove porodice. Isto tako, kada govorimo o mladima, mora da razume njihove potrebe i ideje i da im otvori prostor da budu aktivni učesnici, a ne samo korisnici omladinske politike. Treba da ima integritet da sport ne deli na male ili velike, da mlade ne posmatra samo kroz jedan program ili jedan događaj, da ima energiju i integritet da menja ono što ne funkcioniše i dovoljno sigurnosti da oko sebe okupi ljude koji u svojim oblastima znaju više od njega. I, ono najvažnije, da funkciju ne doživljava kao nagradu.

Projekat je sufinansiran od strane Grada Novog Sada – gradske uprave za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.