Alarm pre većeg sunovrata

Pet kola, jedan bod, četiri poraza i remi protiv Partizana. To nije početak sezone koji je Zemun želeo, niti onakav kakav su navijači očekivali posle povratka u Super ligu. Ponovna epizoda u elitnom društvu trebalo je da bude novi početak. Umesto toga, posle pet utakmica, Gornjovarošani već moraju da traži odgovore. I to ozbiljne. Vremena za prazne priče više nema.

Milan Kuljić je trener i prvi čovek sportske odgovornosti na terenu. On mora da pronađe rešenje. Mora da podigne ekipu, promeni ono što ne funkcioniše i pokaže da Zemun može da bude konkurentan u najvišem rangu. Ukoliko to ne može - onda je logično pitanje šta je sledeći potez!?

Ali nije samo trener odgovoran. Neko je pravio selekciju. Neko je dovodio igrače. Neko je postavio ciljeve. Neko je procenio da je ova ekipa spremna da vodi bitke sa najboljima.

Sada je vreme da ti ljudi govore. Najlakše je reći: „Tek je pet kola”. Jeste. Ali, tih pet kola donelo je samo jedan bod. I ako se svaki sledeći poraz bude pravdao time da „ima još mnogo da se igra”, Zemun bi mogao vrlo brzo da dođe u situaciju da više nema šta da čeka. Sezona je duga, ali tabela ne prašta.

Povratak u najviši rang nije došao da bi Zemun bio statista. Nije se klub vratio u Super ligu da bi se posle svakog kola tražilo novo opravdanje. Cilj mora da bude jasan: borba, konkurentnost i opstanak. Za to su potrebni i igra i dobar rezultat. A trenutno nema ni jednog ni drugog u dovoljnoj meri.

Zato je sada potreban rez. Ne nužno smena po svaku cenu, ne traženje krivca za svaki primljeni gol, već jasna analiza i jasan potez.

Šta ne funkcioniše? Ko je pogrešio? Šta će se promeniti? I, najvažnije - ko za to preuzima odgovornost?

Trener Milan Kuljić svakako mora da bude jedan od onih koji će ponuditi odgovore. Njegova je odgovornost da ekipa bude pripremljena, konkurentna i da iz kola u kolo pokazuje napredak. Ukoliko tog napretka nema, onda je sasvim legitimno postaviti pitanje da li je aktuelni stručni štab sposoban da pronađe izlaz iz ove situacije. Ali, odgovornost ne sme da se završi na treneru.

Ako je klub ozbiljno planirao povratak u elitu, onda je morao da ima jasan plan - kakvu ekipu želi, na koji način želi da igra i šta su realni ciljevi. Ako rezultati ne prate taj plan, onda neko mora da stane ispred javnosti i kaže šta nije urađeno kako treba. Najgore što Zemun sada može da uradi jeste da čeka da se problem sam reši. Super liga ne prašta pasivnost. Jedan bod posle pet kola nije katastrofa koja se ne može popraviti, ali jeste dovoljno ozbiljan signal da je vreme za reakciju.

Zemun još može da okrene sezonu. Pet kola nisu presuda, ali jesu upozorenje koje više niko nema pravo da ignoriše. Jer, ako se sada bude čekalo da se problem reši sam od sebe, sledeći alarm možda će se oglasiti onda kada bude kasno.

Čelnici moraju da reaguju. Odmah! I neko mora da stane ispred rezultatskog sunovrata i kaže: ja sam kriv! Krajnji je momenat da se stavi prst na čelo ili da se isti uperi u najodgovornijeg!