1. Druga španska liga
Istoriju Hetafea, Partizanovog rivala u plej-ofu Lige konferencije, najbolje ilustruje „poker” podataka: 1) osnovan je 1983. 2) 22 sezone sabrao je u najjačoj španskoj ligi 3) nije osvojio nijedan trofej, najveći domet – 2007. i 2008. bio je finalista Kupa kralja (nadigrali ga Sevilja i Valensija) i 4) u Evropi je najviše dogurao do četvrtfinala Kupa UEFA i posle produžetaka, u sezoni 2007/2008, ispao od Bajerna.
Sosijedad Hetafe Deportivo (1923), Klub Hetafe Deportivo (1946), Penja Madridista Hetafe (1976) i Klub Deportivo Penja Hetafe (1980) – svedoče da se u predgrađu Madrida klupski fudbal igra pun vek, napomene – ako je do istorije, tradicije i riznice, Partizan je kudikamo veći. Za pumpanje samopouzdanja crno-belih: Hetafe je sedam sezona bio drugoligaš, 11 trećeligaš, jednu četvrtoligaš, tri učesnik regionalnih liga.
Ulaznicu za LK izvadio je sedmim mestom u La ligi, uz nestvarnu činjenicu – postigao je 32 gola na 38 utakmica!
2. Erbas, vazduhoplovna baza i Ašraf Hakimi
Atrakcije Hetafea, predgrađa Madrida lociranog 13 kilometra od centra glavnog grada Španije i u slivu reke Manzanares, bez sumnje su istoimena vazduhoplovna vojna baza, fabrika Erbas, univerzitetska bolnica poznata po odeljenju za opekotine i arena za borbu s bikovima!
Industrijalizaciju naselja, s mogućnošću da se pohvali da je shodno geografskim koordinatama centar Iberijskog poluostrva, pratio je porast broja stanovnika, po popisu iz 2021 – 183.872. Trenutno najpoznatiji fudbaler rođen u Hetafeu – Ašraf Hakimi, zvezda PSŽ-a i kapiten reprezentacije Maroka!
Sestre gradovi – Hetafe na Filipinima, Daira u Zapadnoj Sahari i Guanabakoa na Kubi.
3. Alfonso Perez
Koloseum, dom fudbalera Hetafea kapaciteta 16.500 mesta, otvoren je 1. januara 1998. Prvobitan naziv – „Alfonso Perez”, po slavnom fudbaleru iz kraja, interesantno – nikad u plavom dresu, zvezdanih trenutaka u Realu i reprezentaciji Španije.
Prethodno, Partizanov rival igrao je na obližnjem De las Margaritasu, plan predsednika Anhela Toresa da Koloseumu poveća kapacitet na 20.000 propao je s kandidaturom Madrida za Olimpijske igre 2012.
Stadion je premijerno rasprodat za četvrtfinale Kupa UEFA 2008. protiv Bajerna.
Dimenzije terena 105h70 metara garantuju Parnom valjku mogućnost da pokaže klubu iz države svetskog prvaka zbog čega Srbe bije glas evropskih Brazilaca.
4. Napaljeni zombiji
Hetafeova armija pristalica (Marea Azul ili Azulones) iznikla je iz 18 penja (klubova navijača) i može da se podiči sa 12 hiljada sociosa, najpoznatiji – Francisko Pavon, bivši igrač Reala, rariteta: na tribinama Koloseuma viđani su i Fernando Alonso i Rafael Nadal.
Baza je proširena i van granica Španije – ka Australiji, Švedskoj, Finskoj, Češkoj, Argentini, Škotskoj, Danskoj, SAD, Meksiku i Venecueli. Kampanja za sezonske ulaznice iz 2007. izazvala je kontroverze – Avram, Mojsije i Isus žrtvovali su se za tim. Statua Cibelin u centru grada – mesto za proslave!
Hetafe je 2011. u humorističkoj reklamnoj kampanji osudio relativnu malu bazu navijača kluba i podstakao muške navijače da doniraju spermu kako bi se broj uvećao?! Inspiracija za donacije bio je pornografski film „Napaljeni zombiji iz Hetafea”, snimljen u stilu ostvarenja iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Najveći rival – Leganes (južni madridski derbi), veliko interesovanje i kad se izlazi na crtu Realu, Atletiku i Rajo Valjekanu.
5. Gazda Tores dobio otkaz u fabrici zamrzivača
Anhelu Toresu Sančezu (74), vlasniku i predsedniku Hetafea od 2002, životna staza nije bila posuta ružama. Otac mu je poginuo u saobraćajnoj nesreći kad je imao 14, sina je dobio sa 18. Ubrzo i otkaz u fabrici zamrzivača jer je bio viđeniji štrajkač!
Osamdesetih prošlog veka bogatstvo je stekao u građevinskom biznisu tokom širenja Madrida i želje da se jeftinije živi u predgrađima, ubrzo – novac je uložio i u barove, bingo sale i noćne klubove upravo u Hetafeu. Francu Bekenbaueru, po Bajernovom golu za prolaz u polufinale Kupa UEFA 2008. u poslednjoj sekundi (4:4), kazao je da će za vjeki vjekov da upamti njegov klub. Četiri godine ranije, predložio je da Plavi nose crni lik na dresu jer su navijači rasistički vređali Samjuela Etoa iz Barselone.
6. Bordalas poznat po antifudbalu
Hozeu Manuelu Bordalasu Himenezu (Alikante, 1964), među prijateljima – Pepeu, vrhunac u karijeri centarfora bio je Herkules?!
Trenerska biografija kudikamo je bogatija: Alikante, Benidorm, Endense, Mućavista, Novelda, Herkules, Alkojano, Elče, Alkorkon, Alaves, Valensija i dvaput Hetafe.
Plave je 2017. preuzevši komandu od Huana Esnajdera vratio u Primeru, u prvoj sezoni bio osmi, drugoj peti, autorizovavši najveći klupski uspeh. Plasman u LŠ izmakao mu je u poslednjem kolu, ne i trofej „Migel Munjoz” za najboljeg trenera.
Posle jednogodišnjeg izleta u Valensiju (poraz u finalu Kupa Kralja na penale od Betisa), 2023. vratio se u Hetafe, ekspresno ga stabilizovao u gornjem domu španskog fudbala. Inače, poznat je po – antifudbalu, izrazito defanzivnim i agresivnim taktikama.
7. Đene, đene
Plavi iz predgrađa Madrida nemaju zvučna imena u sastavu, definitivno – jaki su kao kolektiv. Kapiten Đene Dakonam Ortega znalački predvodi drugove, u biografiji mu piše – 304 zvanične utakmice za Hetafe (u klubu od 2017), 92 za reprezentaciju Togoa.
Đene je univerzalni defanzivac, štoper i desni bek.
8. Bajern tvrd orah
Hetafe je do sada samo triput izlazio na međunarodnu scenu, sve u Kup UEFA / Ligu Evrope (2007/08, 2008/09, 2019/20).
Može da se podiči skalpovima Tventea, Totenhema, Alborga, Anderlehta, AEK-a, Benfike, Odensea, Jang bojsa, Krasnodara, Trabzona i Ajaksa, ne i Bajerna – dva remija, nezaboravne 2008. (1:1 i 3:3) nisu mu darivala polufinale!
9. Skuplji od Partizana 44,3 miliona
Vrednost igračkog kadra Hetafea – 91.80 miliona evra. Partizanova, s druge strane, 47.50, dakle – 44.30 miliona manja!
Po Transfermarktu, najvredniji igrač Plavih – centarfor Kristantus Uče (12), na sreću pristalica Parnog valjka – povređen.
10. Srpska banka
Dres Hetafea nosila su desetorica Srba, zanimljivo – petorica s tragom u Partizanu. Na Koloseumu i u Humskoj s pijetetom pričaju o Veljku Birmančeviću, Stefanu Mitroviću (sadašnji adut crno-belih), Stefanu Šćepoviću, Vladimiru Stojkoviću i Veljku Paunoviću.
U predgrađu Madrida po dobrom su upamćeni i Nemanja Maksimović, Filip Manojlović, Goran Stojiljković, Duško i Zoran Ljubičić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
