Odvajkada – dueli pre zvaničnog početka sezone, tokom pauze ili po završetku, karakterisali su se kao pripremni... Ali, reprezentacije Srbije i Francuske su u Beogradu (20. avgusta) i tri dana kasnije u Orleanu pokazale da drugovanje na parketu nije postojalo, odnosno – ljubitelji igre pod obručima imali su priliku u „mrtvom” periodu da uživaju u poslasticama, dive se umećima Nikole Jokića i Viktora Vembanjame, utole glad za kvalitetnom košarkom... Uostalom, dovoljno je spoznati da su mečevi odlučeni u finalnim trenucima (90:87, 90:91), to jest da su selekcije stizale velike zaostatke, prikazujući želju za trijumfom – bitnu za predstojeće utakmice.
Iz ugla Orlova – jasno se videlo da je Dušan Alimpijević uneo potrebnu dozu zdrave tenzije i da ekipa u niskom letu, naoštrena, čeka susrete sa Islandom (28. avgust) u Areni i Italijom (31. avgust) u Pezaru. Cilj je, naravno, da momci u svetom dresu upišu trijumfe i avustovski prozor kvalifikacija za Svetsko prvenstvo okončaju maksimalnim učinkom i na taj način da olakšaju izvesno izmenjenim sastavima u novembru i februaru.
Očigledno, u fokusu navijača je daleko teži meč sa Azurima. Budući da je reprezentacija sa Apenina bolja na tabeli J grupe, Aleksa Avramović i miljenici imaju priliku da upišu važan brejk, pogotovo jer se revanš krajem godine igra u prestonici Srbije i čini se da su Orlovi favoriti. U poređenju sa protivnikom, izabranici Luke Bankija odigrali su 22. avgusta znatno lakši pripremni duel sa Estonijom i bez većih problema slavili (83:61). Pred 3.500 gledalaca dominirao je Simone Fontekio, saigrač Nikole Jovića u Majamiju, standardno su isporučili Saliu Nijang, Niko Menion... Međutim, analizirano poimence i iz prizme da se mala zemlja sa brdovitog Balkana ravnopravno nosila sa Trikolorima, možda i najtalentovanijom evropskom ekipom, bez Bogdana Bogdanovića, Filipa Petruševa, Vasilija Micića i ostalih standardnih reprezentativaca – utisak je da su puleni selektora Alimpijevića u odličnom položaju. Dodatni motiv, bez trunke sumnje, mora biti i podatak da su Italijani u prošlosti naneli Orlovima nekoliko teških poraza - u osmini finala Evrobasketa (2022), kvalifikacijama za Olimpijske igre (2021)...
Što se tiče Islanda, uz dužno poštovanje – stav većine je da će okršaj u Beogradskoj areni da posluži stručnom štabu kao produženi period priprema, savezu kao dodatni praznik košarke... Jasno i nedvosmisleno, čak i ako se primeni poznata sportska mantra da „protivnik ne sme da se otpisuje”, mora se reći da poraz nije opcija ni u košmarima. Srbiju predvodi najbolji centar na svetu, deluje da se sistem Dušana Alimpijevića konstantno usavršava, dok je trenutno najbitnija tabela. U konkurenciji Orlova, Turske, Italije i Litvanije – tradicionalno jakih timova, neko će ostati bez vize za Mundobasket i u slučaju eventualnog neuspeha protiv Islanda, slovo bi verovatno palo na balkansku ili baltičku ekipu. Pogotovo jer se zna da u predstojećim prozorima stručni štab neće moći da računa na NBA igrače, ali i na pojedine evroligaše, mahom iz Dubaija i Hapoela – prošlost je pokazala. Ukoliko se u računicu stavi da bi izostankom sa svetske smotre Jokić i družina ostali i bez Olimpijskih igara 2028. u Los Anđelesu, opravdano je reći da predstojeće utakmice imaju i istorijski značaj.
Stoga, raduje što se čuveni kult reprezentacije rasplamsao u srcima odabranih i da se jasno vidi ozbiljnost, spremnost i odlučnost!
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
