Marinković: Ušli smo u ritam Radnika

Svaka treća muka veća. Fudbaleri Novog Pazara kao da su patentirali neko novo pravilo po kome posle dva dobra izdanja treće nije vredno suvislog komentara. Tako je posle pobede nad Radničkim 1923 (1:0) i remija u Lučanima (0:0) Gradskim stadionom protutnjao OFK Beograd (1:4), da bi nakon divne igre na stadionu „Rajko Mitić“ (0:2) i herojske pobede protiv Vojvodine (2:0) u Surdulici opet bilo povuci-potegni. Novi Pazar nije bio ni senka tima iz prethodna dva duela, a da sve bude još zagonetnije, ništa posle prvih 20 minuta nije nagoveštavalo pad. Na temelju onoga što je video u prethodnim duelima, posebno na osnovu treninga tokom sedmice Strahinja Pandurović, pa i kompletna javnost, pretpostavljali su da samo Novi Pazar može da ponudi nešto neočekivano, desilo se da im je dobrano oslabljena druga strana „prodala” lekciju za koju nisu bili spremni. I stvarno, u prvoj četvrtini meča momci u plavom kretali su se lako, na isti način i prilazili golu, pa se činilo da je samo pitanje trenutka kad će na semaforu pisati 0:1. Pošteno je reći, bilo je tu još detalja do tog 44. minuta i gola odluke koji su koliko–toliko vredni pomena, ali sve ono što se dešavalo posle toga ne zavređuje pažnju. Kao da je momke uspavao izostanak pre utakmice isticanih, prvog strelca Bogdanovića i iskusnog Gašića, kao i još nekih igrača, a omađijao i ugasio najstariji na terenu Pejović pored kojeg se niko iz veznog reda Pazara nije video.

Činilo se da je Pandurovićev sastav definisan i da do promena može doći samo iz razloga više sile. Kao što su posle teškog poraza od OFK Beograda ceh platili pojedinci neće biti iznenađenje da se nešto slično ponovi i nakon ovog, ne zbog neočekivanog gubitka bodova, već zbog slabe igre. Radnik još niko nije nadigrao i od tog tima u bilo kojem da je sastavu nije sramota izgubiti, problem leži u načinu „pada“. Bilo je i u Surdulici dobrih epizoda igrača sa klupe, bilo je i loših, s tim da iako to paradoksalno zvuči biće da je ovaj poraz došao u pravo vreme. Ako ništa drugo, probudiće uljuljkane. Nikola Stanković i Mihajlo Petrović i pre Surdulice pokazali su da nisu slučajno tu gde jesu, sad im se pridružio i Nikola Skrobonja. Opet je Bogdan Matijašević iskočio u prvi plan. Koliko je to dobra vest, toliko i nije. Znači da je na nekim drugim mestima, pre svega na sredini terena, previše „curilo“. Tri puta je pre gola odluke „jedinica Pazara letela“ u svoj levi ugao i hvatala činilo se neuhvatljivo, a poklekla je iz savršenog šuta u isti ćošak.

Realno, kad jedan tim najbolje pojedince ima u golmanu i centralnim defantivcima ne može ni da se nada nečem više. Uvek profesionalan, na terenu i van njega, kapiten Jovan Marinković ovako je doživeo treći poraz u prvenstvu:

- Trebalo nam je malo vremena da se prilagodimo specifičnostima terena, otuda i malo slabiji ulazak u meč. Kasnije smo uspostavili kontrolu igre i imali par dobrih šansi da povedemo, međutim, primili smo gol u poslednjim trenucima prvog poluvremena, a to nikad nije dobar momenat. Drugo poluvreme proteklo je u obostranoj nervozi, što je protivniku više odgovaralo. Ako tako može da se kaže, ušli smo u njihov ritam ne uspevši da postignemo gol, iako smo u poslednjih dvadesetak minuta kontrolisali igru. Suđenje ne bih komentarisao. Ostaje da dobro analiziramo sva dešavanja, ispravimo greške i već u subotu protiv Mačve odigramo onako kako umemo i upišemo tri boda.