Od 15 igrača pristiglih ovog leta u Radnički 1923 Nemanja Glavčić je možda najspecifičniji. Najviše iz razloga što se posle sedam godina vratio u srpski fudbal, ali i zbog igranja u četiri različite zemlje u tom periodu, vezista Kragujevčana idealan je za priču dok deset superligaša Srbije čeka utakmice sedmog kola.
Zanimljiv je i put Kraljevčanina rođenog 19. februara 1997. od Omladinske škole Partizana do sadašnje uzdanice Šumadinaca. Po izlasku iz „akademije crno-belih“ 2015. kalio se u Teleoptiku, za prvi tim velikana iz Humske odigrao samo dve utakmice i onda afirmaciju stekao u subotičkom Spartaku. Glavčiću su tri dobre sezone na severu Bačke bile dovoljne da zainteresuje klubove iz drugih zemalja. Inostrani staž Nemanja je počeo u hrvatskom Slaven Belupu, a zatim je sazrevanje nastavio u Himkiju, Volosu i AEL Limasolu.
Na početku razgovora Glavčić je otkrio zbog čega je pre nešto više od mesec dana izabrao Radnički 1923:
- Presudila su želja, vizija i upornost klupskih čelnika, pre svega trenera Feđe Dudića. Predstavili su mi projekat za ovu i naredne sezone, razmišljao sam dve nedelje i odlučio da više ne čekam nego da prihvatim ponudu. Pratio sam Kragujevčane prethodnih sezona, po dolasku uverio sam se da je klub odlično organizovan, a iznad svega sviđa mi se stil igre. Radnički igra visokim intenzitetom, napadački, dopadljivo i takvo opredeljenje omogućava svima nama da napredujemo.
Nemanjino zadovoljstvo zbog dolaska na stadion „Čika Dača“ upotpunile su tri uzastopne pobede crvenih, posle dva poraza na startu.
- Nije nam bilo prijatno posle dve izgubljene utakmice, ali sam i pre nego što smo popravili rezultate shvatio da imamo ogroman potencijal. Uzastopni trijumfi plod su dobrog rada i psihologije igrača. Znali smo da će sve kvalitetno što smo radili doći na naplatu.
Kratak period aklimatizacije i upoznavanja sa saigračima Glavčiću nije smetao da izbori mesto startera i doprinese rezultatskom usponu ekipe Feđe Dudića.
- Kako nisam prošao pripreme znao sam da će mi biti potrebno vreme za adaptaciju na novu sredinu. Stepen fizičke spremu podižem ne samo na treninzima nego i na utakmicama. Brzo sam ušao u jak ritam mečeva, nije ni bilo drugog izbora.
Kragujevčani četvrtu pobedu zaredom merkaju protiv imenjaka sutra na Čairu. Nišlijama su bodovi potrebniji za beg iz opasne zone, ali u Super ligi sa 14 klubova od kojih će četiri da napuste elitni rang niko nema prostor da kalkuliše i odlaže rešavanje svog statusa.
- Biće interesantna utakmica u Nišu. Naš imenjak ima iskusne pojedince. Fokusirani smo na sopstveni tim i taktiku. Neophodno je da budemo maksimalno koncentrisani i pružimo maksimum. Ukoliko ponovimo dobre igre sa prethodnih susreta možemo da se nadamo najboljem.
Kvalitet Super lige u proteklih sedam godina koliko je Glavčić proveo u inostranstvu, po mišljenju našeg sagovornika je porastao.
- Podigao se intenzitet igre, veliki broj ekipa napredovao je na fizičkom planu. Pojavio se i talas perspektivnih trenera. Smanjenje broja klubova uticalo je da se koncentriše kvalitet, biće još veći kad dođemo do 12 timova u eliti. Uz bolju infrastrukturu srpski fudbal nastaviće da napreduje. Veliki broj stranaca govori da je liga na dobrom glasu i ispravnom putu – zaključio je Nemanja Glavčić.
KVALITET U SRBIJI VEĆI NEGO U HRVATSKOJ
Iskustvo stečeno u šampionatima Hrvatske, Rusije, Grčke i Kipra vezistu Radničkog 1923 čini relevantnim da uporedi takmičenja u kojima je igrao sa prvenstvom Srbije.
- Ruska Premijer liga odskače kvalitetom, nivo igre, budžeti klubova i infrastruktura u našoj zemlji i Rusiji ne mogu da se porede. Grčka dovodi dobre strance, šampionat je iznad našeg. Sa Kipranima smo tu negde, njihova prednost je u boljim uslovima. Što se Hrvatske tiče, naša liga je po kvalitetu na višem nivou jer se tamo sve svodi na Dinamo, ostali mnogo zaostaju.
TREBA NAM SEDAM-OSAM UJEDNAČENIH KLUBOVA
Nemanja Glavčić smatra da je za napredak Super lige Srbije neophodno da postoji sedam do osam konkurentnih klubova.
- Skraćenjem lige trebalo bi da dođemo do takvog efekta. Pored Zvezde, Partizana i Vojvodine, imamo Železničar i Čukarički, verujem da i moj Radnički 1923 i još neko može da postane tim koji može da savlada svakog rivala. Kad budemo imali ujednačenije takmičenje onda će i broj gledalaca biti veći, jer malo ko želi da dolazi na utakmice ukoliko je ishod unapred poznat.
NISAM HTEO DA ČEKAM ŠANSU U PARTIZANU
Samo dve utakmice u prvom timu Partizana đaka Omladinske škole crno-belih u 30. godini ne čine tužnim. Nemanja Glavčić objasnio je i razlog zbog što ne žali mnogo zbog izostanka šanse u matičnom klubu:
- U inostranstvu su me gledali sa poštovanjem jer sam prošao cenjenu Partizanovu školu. Crno-beli su na dobrom glasu kad je reč o stvaranju igrača. Na mom ulasku u prvi tim klub je prolazio kroz turbulentan period, na šta nisam mogao da utičem. Nisam mogao da čekam šansu, odabrao sam drugačiji put. Ne žalim ni za čim. Hvala Bogu bio sam uspešan nu drugim klubovima, posebno u inostranstvu. Nikad neću saznati da li bi mi bilo lakše i bolje da sam igrao u Partizanu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
