Prepoznatljiva vrela ruka Alekse Avramovića bacila je navijače Partizana bezbroj puta u stanje neverice, kao i Željka Obradovića. Reprezentativac Srbije često je znao da leti po parketu, igra sa neverovatnom energijom, ali i da pokraj aut linije sluša zamerke. Mnogima se činilo da su kritike preterane, ali – bek je slikovito, sebi svojstveno, objasnio kako izgleda saradnja sa najtrofejnijim strategom Starog kontinenta.
- Sa Željkom je život lakši kad pobeđuješ. To je jasno. Ali, kad izgubiš… Sećam se sastanaka na kojima smo na video snimcima analizirali utakmice. Ako izgubiš, ali si se borio i dobro igrao, ništa se ne dešava. Ali ako tvoja koncentracija nije bila na nivou koju očekuje, onda moraš da odgledaš celu utakmicu.
Zanimljivo je bilo u svlačionici Parnog valjka.
- Kad vidiš sebe na snimku… Ponekad sam se smejao sa saigračima. Vidiš da se približava tvoj trenutak i počinješ da se znojiš. Čak i pre nego se pojavi konkretna situacija, već znaš da si napravio grešku. Tačno sam znao šta sam pogrešio. Kad dođe taj trenutak… Kao ser Aleks Ferguson. Željko neće „poludeti”, već pokušava da ispravi tvoju grešku. Ponekad malo povisi ton, ali to je sve.
Mandat u Humskoj, ističe Čačanin, izuzetno mu je značio.
- Zauvek ću biti zahvalan. Naterao me je da naporno radim, savetima mi je pomogao da postanem igrač kakav sam danas, ali i da stignem do reprezentacije. Ne bih rekao da smo se svađali, ali imali smo nesuglasice i razgovore. Sve je imalo jedan cilj: da postanem bolji igrač i da pomognem ekipi da pobeđuje – zaključio je Avramović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
