Povrede uticale da razočaramo na Mondijalu 2006.

Dragoslav Jevrić branio je istim žarom za klubove i reprezentaciju, bio je učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine, danas sa porodicom živi i radi u Austriji.

Važio je za golmana prefinjenih manira, brzog refleksa, bio je kolekcionar uspeha. Branio je za Berane, Rudar iz Pljevalja, Prištinu, Obilić, Crvenu zvezdu, Vitese, Ankaru, Makabi Tel Aviv, Makabi Petah Tikvu i kiparsku Omoniju.

Rođen je 8. jula 1974. u tadašnjem Ivangradu. Nekako očekivano je sve počelo sa golmanskom karijerom.

- Počeo sam da se bavim fudbalom, kao i svi moji vršnjaci u školi, sa deset godina. Odmah sam stao na gol, nije bilo dileme da budem igrač, već odmah golman. To me samo interesovalo. U Ivangradu sam proveo osam godina. Sa mnom je radio Miomir Aletić. Nekako u isto vreme počeo je da trenira i moj brat Dušan. On je stariji od mene četiri godine. Uporedo smo gradili karijere nekoliko narednih godina - priča Dragoslav Jevrić.

Otišao je u Pljevlja, pa u Prištinu, onda u Obilić. Branio je odlično i dobio ponudu Crvene zvezde.

- Trener Ljupko Petrović i direktor Dragan Džajić pravili su selekciju. Pozvali su me na prijateljsku utakmicu protiv Dinama iz Bukurešta. Obilić nije pravio smetnje. Za mene je to bilo ostvarenje dečačkog sna. Kad sam počeo svoju karijeru, cilj mi je bio da stignem do Crvene zvezde.

U crveno-belom taboru radovao se osvajanju kupa 1996, 1997. i 1999.

- Svi ti trofeji ostavili su traga. Dragi su mi, jer kad počneš da igraš fudbal cilj je da se nađeš u velikom klubu i da osvajaš trofeje. Možda taj drugi pehar ima veći značaj, pobedili smo Vojvodinu - kaže Jevrić.

Dragoslav je branio na šest večitih derbija, ostvario tri pobede, jedan remi i dva poraza.

- Naša generacija je imala domaće igrače, uz jednog stranca, Brazilca Adilsona. Drugačije smo doživljavali te utakmice, jer 99 odsto igrača u oba tabora bili su sa naših prostora. Sedam dana pre i sedam dana pričalo se o derbiju. Neko se radovao, a neko tugovao. Za mene su te utakmice od posebnog značaja, poseban doživljaj.

Mrežu reprezentaciju SR Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore čuvao je na 43 utakmice, ostale su upamćene kvalifikacije za Mondijal 2006, primio je samo jedan gol, protiv Španije u Madridu (1:1).

- Reprezentacija je za mene bila poseban doživljaj. Imali smo sjajne kvalifikacije, osvojili prvo mesto u grupi ispred Španije. Tek sa vremenske distance vidimo da smo uradili dobre stvari.

Na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj škripalo je u selekciji SCG, primila je 10 golova na tri utakmice, ali njemu ,kao golmanu, niko ništa nije zamerio.

- Tamo nije bilo onako kako smo svi priželjkivali. Došlo je do nekih poteškoća, organizacionih pre svega. Nije opravdanje, ali bilo je mnogo pehova i povreda. Onda je došao meč protiv Argentine. Gaučosi su iskoristili našu lošu poziciju.

Jevrić je izgradio predivno mišljenje o nekadašnjem selektoru, pokojnom Iliji Petkoviću.

- Bio je čovek na svom mestu, selektor koji je želeo da donese mir i sjajnu atmosferu u reprezentaciju. Pored toga što je bio vrhunski stručnjak, Petković je bio čovek najuzvišenijih vrednosti. Imam samo reči hvale o njemu, slava mu na nebesima.

Kad se raspala državna zajednica Dragoslav je odlučio da brani za Srbiju, a ne Crnu Goru. Onda ga je Španac Havijer Klemente protiv Češke ostavio ga na klupi. Nije mu to oprostio i završio je reprezentativnu karijeru.

- Možda je moglo biti drugačije, možda i nije. Za Srbiju sam se odlučio iz sportskih razloga. Već sam imao 34 godine, a Crna Gora je u naredne dve godine mogla da igra samo prijateljske utakmice. Smatrao sam da te dve godine sa Srbijom mogu da odradim kvalifikacije i to Evropsko prvenstvo. Nije bilo političkih odluka. Za mene su Srbija i Crna Gora jedno. Ispalo je drugačije.