Damjanović: Nedostatak kontuiteta potamnio sjaj

Fudbal često ume da ispiše priče koje se ne završavaju onako kako su počele. Ima povrataka koji nose posebnu težinu, ima razdvajanja koja ostavljaju gorak ukus, ali i perioda u kojima se, između rezultata, očekivanja i stvarnosti, ispiše jedno važno poglavlje klupske istorije.

Kad je u poslednjim danima 2025. Jovan Damjanović preuzeo ekipu OFK Beograda, povratak čoveka koji je svojevremeno nosio dres ovog kluba imao je posebnu simboliku. Nekadašnji napadač sada je stao ispred svlačionice u ulozi trenera, sa istom onom pripadnošću klubu, ali sa sasvim drugačijom odgovornošću. Pred njim je bio zadatak da pronađe put kroz period u kojem je svaki bod imao težinu, a svaka utakmica donosila novu priču. I uspeo je Damjanović da u prvoj polusezoni ostvari ciljeve, odvede tim u plej-of i na kraju zauzme šestu poziciju.

Učinak od dve pobede, tri remija i četiri poraza ove sezone nije zadovoljio klupske čelnike. Posle razgovora rukovodstva Romantičara i šefa struke iza zatvorenih vrata, dogovorom dve strane i rukovanjem, došlo je do sporazumnog prekida saradnje. Bez velikih reči i nepotrebne drame, usledio je rastanak.

A iza devet utakmica i rezultatskog bilansa uvek ostaje mnogo više. Ostaju odluke, razgovori, svlačionica, pritisak, očekivanja, pobede koje su donosile veru i porazi koji su otvarali pitanja. Ostaje i pogled čoveka koji je, u jednom trenutku, iz uloge igrača prešao u ulogu onoga koji donosi odluke, preuzima odgovornost i stoji ispred ekipe kad je najteže.

U trenutku kada se jedna epizoda završava, razgovarali smo sa Jovanom Damjanovićem. Bez ulepšavanja i bez traženja izgovora — o devet utakmica koje su sada već deo prošlosti, ali i o svemu onome što je ostalo iza njih.

- Posle poraza u Nišu obratio sam se igračima u svlačionici, jer je bilo jasno da je došlo vreme za rastanak. Po povratku u Beograd sam razgovarao sa čelnim ljudima kluba i sporazumno smo se dogovorili o prekidu saradnje. Bilo mi je zadovoljstvo što sam imamo priliku da ostavim trenerski trag u klubu čiji sam dres svojevremeno nosio. Ipak, rezultati su bili promenljivi, mnogo je segmenata koji su uticali na njih, između ostalog i to što nijednom nismo igrali kod kuće.

Od prvog momenta kad mu je u taboru plavo-belih poverena važna uloga, Damjanović je uložio maksimum napora da skocka ekipu prema vlastitim načelima, ali kad se podvuče crta stiče se utisak da u tome nije u potpunosti uspeo.

- Moje ekipe treba da izgledaju drugačije. Mogli smo mnogo bolje i hrabrije, atraktivnije… Bilo je momenata kad smo zaista izgledali sjajno na terenu, ali nismo imali kontinuitet. Takođe, ekipe koje ja vodim ne treba da čuvaju rezultat, ako postignemo jedan, dva gola, treba da težimo tome da damo treći, četvrti…

Bilo kako bilo niko ne može da ospori činjenicu da je OFK Beograd pod komandom ambicioznog šefa struke zabeležio neke od rezultata koji će posebnom slovima biti ispisani u almanahu uspomena. Trijumf i remi u Humskoj (2:1, 1:1), velika pobeda na proslavi titule Crvene zvezde (2:1), kao i dva ubedljiva trijumfa na vrućem terenu u Novom Pazaru  (5:1, 4:1).

- Imali smo zaista neke baš velike rezultate na koje smo svi ponosni. Opet akcentujem, ostaje žal što je izostao kontinuitet. U nekoj meri smo uspeli da uspostavimo kulturu igranja koja je meni jako bitna. Sa druge strane, bilo je mečeva na kojima smo prokockali mnogo dobrih prilika… Ova ekipa ima potencijal, u to sam siguran. OFK Beogradu želim sve najbolje u daljem toku sezone - džentlmenski, kao po navici, poručio je Jovan Damjanović.