U RAŠLjE: Rukometu treba Marina Maljković

PIŠE: Marija Stojanović

Eto, prošlo je nekoliko dana od pisma koje je selektor ženske košarkaške reprezentacije Srbije, Marina Maljković uputila javnosti i Dragana Đilasu, a mene snažan utisak o sadržaju saopštenja još uvek ne napušta.

Neću se baviti razlozima zbog kojih se žena koja je ispisala zlatnim slovima našu košarku odjednom dvoumila oko kormila državnog tima, važno je da je na kraju rešila da ostane na čelu ekipe sa kojom se u junu popela na krov Evrope. Njeno pismo je odisalo iskrenošću, jačinom, snagom, iz svake reči se videlo koliko joj je stalo do reprezentacije, do Srbije i pre svega košarke.

„Sve za Srbiju. Srbija nikoga ne moli, Srbija ne treba da traži ništa od nas. Čast, odgovornost, obaveza, emocija i ljubav“ – rečenica iz pisma koja mi je naterala suze na oči. A, onda je usledila nova, još jača, emotivnija, zbog koje zastaje knedla u grlu:

„Želim da prva trećina moje godišnje plate u najkraćem roku bude kompletno usmerena na račune 12 klubova iz prve ženske savezne lige“.

E, tu već nisam znala za sebe... Jedino što sam uspela da izgovorim, bilo je „Marina, dođi malo u rukomet, molim te. Treba nam neko kao ti“!

I, zaista je tako, jer kad pogledam oko sebe, osvrnem se na naš, nekada najtrofejniji sport, stane mi isto knedla u grlu, ali od muke i gađenja zbog loših stvari koje se dešavaju u rukometu.

Dok se Marina grčevito bori za žensku košarku, izdvaja trećinu lične plate za klubove, u rukometu se selektor odriče trećine najboljih igračica! One s druge strane neće da igraju dok je on tu. A, ni jedna, ni druga strana ne misle na sport od kog žive.

Dok se u rukometu vode lični ratovi, svako grabi za sebe najveći deo kolača (čast izuzecima kao što je na primer bila Milena Delić koja se poput Marine odricala svoje dobiti zarad reprezentacije), klubovi jedva preživljavaju, mlađih kategorija skoro i da nema, školica da i ne govorimo, Marina Maljković svojim nesebičnim gestom uzdiže žensku košarku do nebesa.

Želim da doživim, baš, baš želim, da se u rukometu pojavi jedna Marina Maljković, koja će uraditi nešto iz ljubavi prema ovom sportu i koja će se nesebično, ne gledajući lični interes, zalagati za sve što se tiče terena 20 x 40.

Hajde, rukometni stručnjaci i radnici ugledajte se malo na ovu 33-ogodišnju damu i slobodno krenite njenim stopama. Sigurno ćete se osećati i lepše i bolje, a o koristi za rukomet da i ne govorimo.