Od „niko neće da gleda Partizan”, do „biće male dve arene 13. oktobra”

1 U POBEDI SE NE PONESI, VEĆ POJAČANjIMA DOPRINESI!

Pitanje, uz zahtev za iskren odgovor – koliko je navijača Partizana posle meča sa Olimpijom iz Milana stidljivo potražilo cene letova do Abu Dabija, poprišta fajnal-fora? Naravno, logičkog uporišta u potezu nema, tek je prvo kolo, ali budući da su pristalice iracionalna kategorija, bitno je staviti u fokus umotvorinu, prerađenu na „košarkaški jezik” – u pobedi se ne ponesi, već pojačanjima doprinesi!

Poruka, očigledno, namenjena je rukovodstvu crno-belih, Ostoji Mijailoviću i Žarku Paspalju. Možda je Đoan Penjaroja zategao odbranu i stvorio tim po meri, sposoban da pokaže zube i pošteno zaradi svaki dinar ugovora, ali – agresivan stil košarke često uzrokuje povrede, izuzetno pogubne po ekipu iz Humske sa 12 raspoloživih pojedinaca. Podsetimo, povratak Vanje Marinkovića se očekuje u novembru; jasno je da će mu biti potrebno dodatnih nekoliko nedelja da dostigne punu formu, Uroš Danilović, ako bude zavredeo šansu – biće u ABA ligi, dok je van stroja i Žofri Lovernj…

2 KARLIK BOGA NE MOLI

Navijači Partizana su slušali prošle sezone pretenciozne izjave Dvejna Vašingtona, Sterlinga Brauna i Džabarija Parkera, odnosno čitanjem vređali sopstvenu inteligenciju, pitajući se – da li ti momci stvarno misle da su najbolji u Evroligi, iako su sat vremena ranije nestali sa parketa? Srećom po crno-beli plebs, agoniji je došao kraj, zna se ko je šef – Karlik Džons. Ukoliko plejmejker Južnog Sudana tvrdi da je nebo zeleno, biće!

Učinkom protiv Armanija je dokazao status možda i organizatora igre bez premca u elitnom takmičenju, tačnije javnosti stavio do znanja da Parni valjak poseduje bisera, uz tendenciju da ostavi bez daha mnoge – uprkos ranijoj spoznaji da je as.

3 „PAJOLA PRAVI MALI GENIJE”

Reče Bibars Natho na poluvremenu duela Partizana i Olimpije: „Pajola je pravi mali genije, dopada mi se njegova kretnja” i pogodi bolje od većine košarkaških ljubitelja, analitičara i stručnjaka.

Ekipa iz Humske je u liku i delu Italijana dobila agresivnost i sposobnost da se pojedinac istakne bez da uopšte pogleda na koš. Naravno, organizatoru igre je neophodan sistem da bi pružio maksimum, stoga se navijači mole da Karlik Džons, Luka Vildoza i Kajl Olman do kraja sezone budu zdravi. Konkretno zapažanje iz Beogradske arene – plejmejker je Ar Džej Kola, Leandra Bolmara, Darijusa Tompsona, Devona Hola i Marka Gudurića, udarne bekovske igle Armanija, limitirao zbirno na samo 38 poena.

Tema za razmišljanje – da li su, pre svega, društveni kriterijumi toliko sniženi, budući da je javnost oduševljena pojedincem koji ne gleda prevashodno sebe i sopstvenu korist, već se podređuje kolektivnom cilju?

4 OD „NIKO NEĆE DA GLEDA PARTIZAN”, DO „BIĆE MALE DVE ARENE 13. OKTOBRA”

Tanka je linija između ljubavi i nezainteresovanosti protkane panikom, u slučaju Partizana: brzinom svetlosti se narativ „niko neće da gleda crno-bele” promenio u „biće male dve Arene 13. oktobra”.

Sredinom narednog meseca u prestonicu Srbije stiže Željko Obradović sa Panatinaikosom i zbog svima poznatih dešavanja – zdanje u Bloku 25 u svakom slučaju bi bilo krcato. Ipak, malo je reći da su Karlik Džons i drugari u petak oduševili i u velikoj meri animirali pristalice da ponovo iz nedelje u nedelju pune halu. Euforija, pogotovo, biće na vrhuncu ako se ostvare povoljni rezultati na predstojećim gostovanjima Parizu, Bajernu i Realu.

5 BORBA DO KOSKE!

Kad se igrač baci u reklame, „ugrize” protivnika ili sprinterski trči, navijač je spreman da skoči sa tribine na parket i desetostruko nagradi miljenika. U suprotnom – videla je javnost da se prošlosezonskom timu Partizana zviždalo.

Đoana Penjaroju, nedvosmisleno, treba pohvaliti, jer se kao stranac prilagodio ovdašnjem mentalitetu i spoznao kako publika razmišlja. Oformio je ratnički kolektiv, željan dokazivanja i čak da crno-beli ne izbore plej-of ili plej-in, pristalice će uvek da pozdrave aplauzima borbu do koske – viđenu protiv Armanija.

Ujedno, odlično po kolektiv i međuljudske odnose jeste što se čini da su svi ravnomerno doprineli – izuzev Marija Nakića. Većina je imala slične minutaže, uz napomenu da bi verovatno svima bile na približno istom nivou da se nisu dogodile anomalije u vidu povrede Dereka Vilisa i problema sa ličnim greškama Kevarijusa Hejsa.