Zorana, hvala!

Nije ovo kraj. Ovo je samo trenutak da zastanemo i kažemo - Hvala. Zorana Arunović, naša velika sportistkinja, stavila je tačku na jedno izuzetno poglavlje svog života.

Godinama smo je gledali kako stoji mirno, fokusirano i dostojanstveno, dok za njom ostaju medalje, rekordi, pobede, ali i nešto mnogo veće — emocija koju je donosila svakim nastupom za Srbiju.

Bilo je trenutaka radosti, suza, ponosa, velikih pobeda i teških dana. Ali nikada nije odustajala. Uvek je iznova pokazivala šta znače upornost, disciplina, hrabrost i ljubav prema sportu i svojoj zemlji.

Poznata po disciplini i stalnom napretku, mirnoćom u pritisku, preciznosti i sposobnosti potpune koncentracije.

Osvojila je sve što se osvojiti može, oborila svetski rekord i sve krunisala zlatnom olimpijskom medaljom!

– Ovo je najteža odluka koju sportista može da donese. Od svih stvari koje radimo, ovo je ubedljivo najteža. Kad krenete da se bavite sportom jedino je izvesno da ćete morati nekada da završite karijeru. Oduvek sam imala ideju da će moja karijera da traje izuzetno dugo… - rekla je za Sportski žurnal, Zorana Arunović.

I trajala je dugo?

– Kad sam došla sa prvog seniorskog prvenstva sveta, sa titulom šampionke i vicešampionke, obezbeđenim plasmanom na Olimpijske igre, sećam se da sam rekla onako ponesena emocijama da ću sa baviti ovim sportom veoma dugo. To je ono što volim i u čemu uživam, a moja sestra Jelena, rekla mi je da ne idem preko četrdesete godine. I evo, četrdeseta je tu i vreme je da odem.

Šta je bio glavni razlog za ovakvu odluku?

– Ne prestajem jer sam povređena ili jer ne volim ovaj sport, već osećam da je došlo vreme za ovu odluku. Verujem da svaki sportista kad oseti ovaj trenutak i kad počnu da mu se motaju misli po glavi o kraju, pokušavaju na sve načine da ih oteraju i misle na druge stvari. Međutim, meni se ovaj osećaj javlja već duže vreme, dosta sam razmišljala, a bilo je i signala koji su mi govorili da je došlo vreme da ovo prepustim nekom drugom i stavim tačku na ovu priču.

Odlazite sa još jednim zlatom, nedavno ste ga osvojili na Mediteranskim igrama?

– I to mi je veoma drago, to je za mene poseban osećaj, mnogo sam srećna. Neko bi pomislio da meni Mediteranske igre nisu bitne jer imam evropsko, svetsko i olimpijsko zlato, ali to nije tako. Ove Igre su za mene nešto posebno, pogotovo ove sad. Moja prva velika medalja osvojena je upravo na Mediteranskim igrama, 2009. godine i bila je zlatna. Sad kad pogledam ne znam da li postoji bolji završetak od osvojene zlatne medalje baš na tim Mediteranskim igrama, samo 2026. godine. Sve je to simbolično, došlo je vreme za nova poglavlja i neke nove klince.

Da li streljaštvo treba da brine o budućnosti?

– Nikako! Imamo sjajnu decu i ja im želim svu sreću i nadam se da će i oni biti uspešni i da će naš sport da promovišu na najbolji mogući način u čitavom svetu.

Kakvi su Vaši dalji planovi?

– Trenutno pravljenje ajvara u selu, a inače ću da radim konačno sve što nikada nisam mogla i smela! Hoću da provodim više vremena sa mojom porodicom, mojim dragim ljudima i hoću da budem tamo gde želim, a ne gde moram. To je za početak ono što me raduje i hoću da se dobro odmorim od sporta, od šest trenažnih dana nedeljno i najzad ću imati vikend, jer ne znam šta je to! Radujem se običnim, ali meni neobičnim stvarima. Vodiću spontani život – rekla je Zorana Arunović.