Trener zvani uspeh – Boris Rojević!

Kada je Boris Rojević pre godinu dana stigao u Ohrid, malo ko je mogao da pretpostavi koliko će se brzo njegovo ime upisati u istoriju ovog grada. Za kratko vreme, srpski stručnjak uspeo je od ekipe Ohrida da napravi tim koji je pomerio granice i u grad podno Galičice donese prvi i istorijski evropski pehar, Kup EHF.

Ali Rojevićev trag u Ohridu nije ostao samo u rezultatima i trofejima. Svojim radom, odnosom prema igračima i ljudima u klubu, kao i energijom koju je unosio u svaki meč, brzo je osvojio i srca navijača. Od trenera koji je došao da napravi rezultat, Rojević je za kratko vreme postao mnogo više – jedno od omiljenih lica Ohrida i čovek koji je zajedno sa ekipom ispisao stranicu klupske istorije koja će se dugo pamtiti.

– Teško da je moglo bolje prošle sezone i mislim da smo napravili sjajan rezultat. Ohrid ima dugoročan projekat, na čelu sa gradonačelnikom Kirilom Pecakovim i tada je bio dogovor da u prve tri godine osvojimo bar jedan trofej. Uspeli smo da donesemo evropski pehar kući i to je fantastičan uspeh – rekao je Boris Rojević.

Ohrid je danima slavio ovaj uspeh?

– Bilo je nezaboravno, na glavnom Trgu nas je dočekalo nekoliko hiljada ljudi i bilo je uživanje deliti tu sreću sa narodom. Grad živi sad za rukomet, neverovatno kakvu ljubav i energiju osećamo od navijača na svakom koraku. Sećam se prvih nekoliko kola je u dvorani bilo veoma malo ljudi, a kako je sezona odmicala sve više ih je više bilo, da bi na kraju širili kapacitet, dok bi ispred hale ostajalo više od hiljadu navijača. Mogu slobodno reći da je rukomet na Ohridu u ekspanziji.

Rekli ste po dolasku da ćete u prve tri godine osvojiti jedan trofej, već prve je stigao evropski?

– Neverovatan put i ono što smo mi doživeli ne može da se prepriča. Svaki put nas je pratilo nekoliko stotina navijača, bez obzira gde igramo u Evropi. Bilo je čarobni videti te ljude u dresovima, majicama, sa zastavama kako nas čekaju ispred svake dvorane. Kad sam u finalu ušao u dvoranu sat i po pred početak utakmice i video da nema gde igla da padne, znao sam da ćemo pobediti i osvojiti pehar.

Kup EHF vama nije nepoznanica, pre tri godine ste isti pehar doneli u Novi Sad na klupi Vojvodine. Koji trofej vam je draži?

– Teško pitanje, svaki je specifičan i drag na svoj način. Dugo sam bio u Vojvodini i taj klub nisam doživljavao kao posao, već kao kuću i deo porodice, dok sam u Ohridu toliko lepo prihvaćen da, moram priznati, nikada se nisam bolje osećao od kad se bavim trenerskim poslom nego sad.

Makedonija generalno u poslednje vreme dosta ulaže u ovaj sport, čak četiri tima se bore za vrh i igraju u Evropi?

– Liga je sasvim sigurno najbolja i najjača na Balkanu. Imamo Vardar koji sjajno igra u Ligi šampiona, na loptu je bio protiv Melcungena i Nanta, tu je Pelister koji godinama igra u elitnom takmičenju i ima neverovatnu publiku. Zatim, tu je Alkaloid, a evo sad se i Ohrid uključio u trku, ali ne smemo zaboraviti Prilep, Tikveš, Butel, Struga pravi dobar tim. Mogu slobodno da kažem da će Makedonska liga uskoro biti u top pet u Evropi.

Koliki je budžet Ohrida?

– Ne znam tačnu cifru, ali je nešto više od milion evra.

Vardar je prošle sezone vratio titulu, ko je ove najbliži tom peharu?

– Tim iz Skoplja je ponovo favorit, mada Pelister ove sezone igra odlično i ima dobru ekipu. Najveće bitke će se voditi za treće mesto koje naredne godine vodi u Ligu Evrope. Prema nekom našem projektu, sledeće sezone bi i Ohrid trebalo da se umeša u borbu za prva dva mesta. Ukoliko se i ove godine ukaže prilika, mi ćemo pokušati da je iskoristimo.

Kad je reč o ligama, šta je potrebno Srbiji kako bi se približila Makedoniji?

– Definitivno bi trebalo ponovo razviti neke centre koji su nekada bili bitni i davali veliki broj igrača. U Makedoniji recimo Struga ili Prilep nisu ni malo rukometno mrtvi, kao što su kod nas Vrbas ili Crvenka. Potrebni su nam uvek Metaloplastika, Dubočica, Zvezda… Razlika je velika i što je u Srbiji košarka sport broj jedan, a u Makedoniji je to rukomet, pa je i izbor igrača veći. 

Vojvodina je prošla kroz težak period i polako staje na noge?

– Biće sve dobro, uvek bude, jer je to sjajan klub i zaslužuje najbolje. Trenera Milutina Lučića sam doveo u klub i bio mi je dugo pomoćnik, a odavno sam pričao sa Darkom Jevtićem da jednom kada odem, on treba da me zameni. Imaju veoma dobar tim ove sezone i siguran sam da uz jednog ili dva igrača, Voša može ozbiljno da se uključi u trku za Kup EHF. Radi se o talentovanim igračima, sjajnim momcima i bogatstvo je to imati na bekovskim pozicijama. Kako vreme bude prolazilo ta ekipa će da raste i bude još bolja.