„Najviše bih voleo da pobedimo Partizan“

Osmo mesto posle prvog od dva preseka polusezone ili još slikovitije tri boda daleko od četvrtog mesta i isto toliko od četiri mesta koja vode u Prvu ligu. To je aktuelna pozicija Novog Pazara sa superligaškim debitantom na klupi Strahinjom Pandurovićem. O onome što je prošlo i što tek treba da dođe govori posle Marka Neđića najmlađi trener u eliti.

Da li je trenutno mesto Novog Pazara na tabeli realno u odnosu na prikazano?

- Da smo zaokružili ovaj ciklus sa dva boda protiv Zemuna, kao što je trebalo da bude, bilo bi fenomenalno. Liga je nezgodna toliko da niko nikoga ne može lako da dobije. Tako će biti do kraja sezone. Uostalom, Vojvodina, koja je na papiru bolja od IMT-a, ne može da pobedi kod kuće ili Radnik odigra nerešeno sa Zvezdom, a onda ne pobedi Zemun. Jako je teško za ekipe kao što smo mi, Radnik ili IMT da u kontinuitetu osvajamo bodove. Nemamo veliki izbor igrača, a onda se dobije jedna utakmica i nastaje emocionalno pražnjenje. Kad se odigra jedna dobar meč teško da naredni bude na istom nivou. Protiv Zemuna smo fenomenalno pripremili meč, igrači su bili fokusirani i nisu se opuštali. To nije bio razlog što nismo pobedili. Imali smo veliki broj šansi i opet promašili mnogo, Sadi i Dikson po dve, Mulić jednu, Ljajić jednu… Poremetio nas je i crveni karton. Nema opravdanja, ali kad pogledamo tabelu da smo pre prvenstva pričali o bilansu do ovog trenutku to bi bilo to, bod ili dva, gore – dole.

Zavisi li nešto i od ugla gledanja?

- Da smo odigrali protiv Vojvodine i Železničara nerešeno, a pobedili Mačvu i Zemun svi bismo bili prezadovoljni. I pre početka sezone znao sam da će nam utakmice kao što su bile protiv novajlija teže padati nego one sa Crvenom zvezdom ili Partizanom. I meni kao treneru više odgovaraju ekipe koje hoće da nas napadnu i da se sa nama nadigravaju.

Da li su bolje bile igre ili rezultati?

- Igre. Imali smo samo jedan loš dan u duelu sa OFK Beogradom i osrednje loš protiv Radnika. Ostalih osam su, manje – više, bile kvalitetne utakmice. Svi mi treneri imamo tri faze igre, ulazak u prvu trećinu, srednju zonu i završnu trećinu. Recimo protiv Mačve u završnoj trećini smo rivalu olakšali posao. Da li će zadnji vezni da se spušta na bok, da li će da se diže, hoćemo li sa tri ili pet igrača da otvaramo kad dođemo u završnu fazu ja kao trener s tim više nemam ništa. Tu dolazi do izražaja igrački odabir rešenja i individualni kvalitet. Na meni je da ih dovedem u priliku za gol. Mi smo dobro izgledali, sad postoji način da se radi i ono što treba da se desi u završnoj trećini – to i radimo. Opet utiče na to mnogo faktora, trenutni rezultat, s kim određeni igrač sarađuje, koncentracija. Pred Zemun smo uočili da rival ima problem sa bočnim loptama, na tome smo radili i tako dali dva gola. Neko ko to ne zna reći će centrirali su slučajno i tako dali golove. Nekada to prođe, nekada ne.

Dolaskom Adema Ljajića dobilo se na kreaciji i ekstra kvalitetu, istovremeno neke stvari koje su se uvežbavale na pripremama iz korena moraju da se menjaju. Koliko je to olakšavajuća, možda otežavajuća okolnost po ekipu?

- Ima i jednog i drugog. Normalno, mnogo je više olakšavajućih. Jedan od problema je što smo trenirali i igrali na jedan način, sad u sred sezone moramo da se adaptiramo na njega. Da se razumemo, on nama najviše donosi, i toga smo svesni. S druge strane, on je neko ko ulazi u pozne igračke godine. Ne postoji igrač u tim godinama koga želim da opterećujem kao 90 odsto ekipe. On treba da bude na optimalnom fizičkoj spremnosti, a da bi ispoljio maksimum potrebna mu je svežina. Ono što meni odgovara je to što je Ljajić i na treningu takmičar. Mnogo je igrača sa velikim imenom koji dođu na trening samo da ga odrade. On nije jedan od tih. Najteže je balansirati da on bude na nekih 70-80 odsto fizičke spremnosti, a da ima tih 20 posto što donosi dobit negde sa strane.

Mnogi su vam kao mladom treneru predviđali kratak boravak na klupi Novog Pazara. Osluškujete li eho javnosti i koliko tome pridajete značaj?

- Bitno je šta ljudi misle. Ne prihvatam na isti način sva mišljenja. Volim da čujem sve one iz sveta fudbala koje cenim. Tražim od njih da mi kažu šta su negativno videli. Novi Pazar je specifična sredina toliko da se raspoloženje menja i na samoj utakmici. Povici upućeni prema meni, stručnom štabu i igračima se čuju i tokom utakmica. Pozitivne i negativne igrači čuju i kada vodimo minimalnom razlikom. Kad nam je potrebno da damo treći gol ili zatvorimo utakmicu oseti se ponekad atmosfera koja ih poljulja. Svako ima pravo, i treba, da iskazuje svoje mišljenje, mi smo tu da to čujemo i istrpimo.

Do sledeće pauze ekipa će odigrati pet utakmica, tri na strani i dve na domaćem terenu. Kako gledate na taj ciklus?

- Svaki meč je podjednako težak. Ništa nam neće biti teži onaj koja ide s Partizanom od sledeće kod kuće protiv IMT-a.

U sledećem kolu gostujete Partizanu. Crno- beli moraju da se “vade”. Koliko je to otežavajuća okolnost za vaš tim?

- Mnogo je otežavajućih okolnosti. Nezgodno je. Ne bežim od toga da sam u Partizanu ceo život, u njemu sam se rodio. Kad je Goran potpisao za Partizan ja sam došao na ovaj svet. Prohodao sam sa Gordanom Petrićem, Zoranom Mirkovićem, Savom Miloševićem i Aleksandrom Stanojevićem, radio sam deceniju u tom klubu. Emocije su pomešane, ali najviše bih voleo da pobedimo Partizan. Tako pokazujem da ih respektujem. Imali smo skori primer da naš trener Ivan Jovanović vodi Grčku protiv Srbije, i peva našu himnu. On je profesionalac i najviše voli da Grčka pobedi. Tako i ja, u Pazaru sam i trenutno me ne zanima niti jedan drugi klub. U Partizanu sam naučio 90 odsto onoga što znam. Sve to ne sme da se zaboravi, ali kad dođe utakmica emocije se stavljaju na stranu.

Novi Pazar u aktuelnom reprezentativnom terminu ima tri reprezentativca, Matijašević je sa mladom selekcijom Srbije, Melentijević sa Crnog Gorom (do 21), Dikson sa A timom Jamajke.

- Pomešana su osećanja. Mišljenja sam da je moglo da ih bude još. Hadžimujović ima potencijal i zaslužuje da se nađe u mladoj selekciji. Na njega se računa i biće njen deo, razumljivo je što sada nije jer i u toj reprezentaciji žele da vide što veći broj igrača na koje se može računati. Mladi Ahmed Ljajić je bio vrlo blizu omladinske selekcije. Zvao me je selektor Slađan Nikolić i raspitivao se za njega, sa prvim timom je prošao pripreme. Na svakoj utakmici omladinske lige Ljajić ima ozbiljan učinak, gol ili asistenciju. Matijašević je trebalo da brani u nekom prethodnom periodu, a išao je na pozajmice. Ima dobar karakter i uz Prekovića koji ima jedan, on drugi drugi izraženi kvalitet, može da napreduje. Predispozicije su mu fenimenalne, drago mi je da je debitovao u drugoj utakmici sa Irakom. U kontaktu sam sa stručnim štabom reprezentacije, prezadovoljni su s njim. Dikson je i pre dolaska u Novi Pazar bio reprezentativac, i te utakmice smo gledali kada smo ga dovodili jer klupske nam nisu bili dostupne. Tu smo snimili sve njegove kvalitete, brzinu i defanzivni karakter. Igrao je poluvreme protiv Gvatemale i celu utakmicu sa Salvadorom. Dugačak put može da ga poremeti, ali očigledno je da se on na to navikao. Melentijević je kod nas došao jer je bila priča da će Hadžimujović otići. Normalno je da trenutno Hadžimujović ima prednost, treba i da pronađe angažman. U bilo kom trenutku nemamo problem da ga ubacimo u igru. Za narednu polusezonu može da nam bude plus. Koliko god da sad nema utakmica u nogama lakše će se adaptirati za kasnije.

S jedne strane je lepo da imate toliki broj igrača u reprezentaciji, s druge za trenera možda i problematično?

- Kad svi oni odu na reprezentativna okupljanja za nas trenere je najbitnije da tamo igraju, da su u ritmu. Ne bi valjalo da tri nedelje presede na klupi, pa da samo treniraju neintenzivno. Teško je to posle nadoknaditi – zaključio je Pandurović.