Završene Azijske igre u Japanu, Kina ponovo najuspešnija

Azijske igre u Japanu završene su danas ceremonijom zatvaranja, čime je okončano takmičenje na kojem je učestvovalo oko 11.000 sportista iz 45 zemalja i regiona.

Ceremoniju zatvaranja predvodio je predsednik Olimpijskog saveta Azije (OCA) šeik Džuan bin Hamad Al Tani, a domaćin narednih Azijskih igara 2030. godine biće Doha u Kataru.

Takmičenje u 43 sporta donelo je veliki broj zapaženih rezultata, ali i nastupe sportista koji bi trebalo da budu među favoritima na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine.

Kina je ponovo bila najuspešnija nacija na Igrama, sa 169 zlatnih i ukupno 341 medaljom. Japan je zauzeo drugo mesto sa 83 zlata i 269 medalja, dok su sledeće bile Južna Koreja sa 39 zlatnih i ukupno 150 medalja, Indija sa 21 zlatom i 85 medalja, Uzbekistan sa 21 zlatom i 70 medalja i Iran sa 19 zlatnih i ukupno 52 medalje.

Čak 40 od 45 zemalja i regiona osvojilo je najmanje jednu medalju, dok su Bangladeš, Brunej, Laos i Sirija takmičenje završili sa po jednom bronzom.

Posebnu pažnju privukao je 17-godišnji japanski plivač Šin Ohashi, koji je postavio svetski rekord na 200 metara prsno rezultatom 2:04,83 minuta i postao prvi plivač koji je tu deonicu isplivao za manje od dva minuta i pet sekundi.

Među najmlađim zvezdama bila je 13-godišnja Kineskinja Ju Zidi, osvajačica zlata na 200 metara delfin i u štafetama 4dž200 metara mešovito i 4x400 metara mešovito. Organizatori su je proglasili za najbolju sportistkinju Igara. Kineski plivač Džang Džanšou osvojio je čak sedam zlatnih medalja.

Za najboljeg sportistu proglašen je tajlandski sprinter Puripol Bunson, koji je pobedio na 100 i 200 metara, uz rezultate 9,90 i 19,88 sekundi.

Indija je u finalu muškog kriketa savladala velikog rivala Pakistan i osvojila zlato, dok je Južna Koreja trijumfovala u muškom bejzbolu i fudbalu. Članovi korejskih reprezentacija osvajanjem zlata dobili su pravo na izuzeće od obaveznog služenja vojnog roka. Istu povlasticu izborio je i južnokorejski golfer Tom Kim, osvajanjem zlata u pojedinačnoj konkurenciji.

Na programu Azijskih igara prvi put se našao i MMA, ali u formatu bez kaveza, dok su borci koristili rukavice i štitnike za potkolenice. Organizatori ovog sporta nadaju se da bi mogao da dobije mesto na Olimpijskim igrama 2032. godine u Brizbejnu.

Igre su, međutim, bile praćene i organizacionim problemima. Domaćini su se odlučili za koncept koji su opisali kao održiv, bez izgradnje klasičnog olimpijskog sela. Sportisti su bili smešteni na kruzeru, u hotelima i privremenim objektima, dok je saobraćajni sistem bio dodatno opterećen velikom udaljenošću borilišta.

Neke discipline održavane su i van Nagoje, uključujući plivanje u Tokiju i deo fudbalskog programa u Osaki. Organizatori su prvobitno planirali oko 15.000 sportista i zvaničnika, ali je na kraju stiglo oko 17.000 učesnika.

Zbog velikog broja sportova, košarkaški turnir počeo je 10. septembra, čak devet dana pre zvaničnog otvaranja Igara.

Organizatori su se izvinili zbog kašnjenja autobusa, dok su među ostalim propustima zabeleženi slučajevi kada su autobusi odlazili na pogrešne destinacije, kao i intoniranje himne Severne Koreje na utakmici hokeja na travi između Južne Koreje i Bangladeša.

Azijske igre dodeljene su Nagoji 2016. godine, kada se još nije znalo da će pandemija koronavirusa promeniti sportski kalendar i pomeriti Olimpijske igre u Tokiju za 2021. godinu.

Organizatori su tada predviđali budžet od oko 650 miliona dolara, ali je do kraja 2025. godine procena porasla na približno 2,5 milijardi dolara.

Generalni direktor OCA Husein Al Musalam ocenio je da je organizacija imala brojne izazove, ali da je zajednički cilj bio da se Japanu pomogne da pokaže da može uspešno da organizuje veliki međunarodni sportski događaj.