Tri puta lomio ključnu kost, bio je najbolji posle Santrača, uzeo je titulu sa Hajdukom...

Veselin Zrilić bio je fudbaler kakvih je danas malo po talentu i kvalitetu. Sa splitskim Hajdukom osvojio je titulu šampiona Jugoslavije, ali je zbog tri teške povrede bio prinuđen da karijeru nastavi u drugoligaškoj konkurenciji Jugoslavije.

Posle Slobodana Santrača najviše se puta upisao u strelce na prostoru nekadašnje zajedničke zemlje.

Drvarčanin, rođen 3. marta 1950. godine, sa prvim fudbalskim koracima u lokalnom Borcu, zatim as splitskog Hajduka, deo u nagoveštaju najuspešnije generacije „bilih“, potom brojne povrede, pa GOŠK Jug Dubrovnik, Leotar i na kraju svi lični rekordi.

Zrilića je sa 18 godina primetio legendarni Tomislav Ivić i odveo ga, ni manje ni više, nego u Hajduk. U Splitu je proveo dve i po godine. Naglašava da je bilo posebno zadovoljstvo naći se rame uz rame sa Vilsonom Džonijem, Ivanom Buljanom, Draganom Holcerom, Mićunom Jovanićem, Juricom Jerkovićem, Lukom Peruzovićem, Ivicom Šurjakom…

- Došao sam u Split 1968. Hajduk je 1971. postao šampion Jugoslavije. U toj sezoni odigrao sam deset utakmica. Prva u Sarajevu, druga protiv Maribora – i tada sam se teško povredio. Kad sam se oporavio, odigrao sam nekoliko utakmica, pa otišao u Dubrovnik, zatim su me vratili u Hajduk, ali povrede su nastavile da me muče. Ključnu kost sam tri puta lomio. Otišao sam u GOŠK Jug na dve i po godine, a potom prešao u Leotar. U Trebinju sam proveo 11 godina. Radio sam u Dubrovniku, a Trebinje je u neposrednoj blizini – lepo su me plaćali, spojio sam lepo i korisno - govori Zrilić.

Godinu 1971. Hajduk je učinio svojom – bio je prvak  Jugoslavije. Splićane je s klupe predvodio Slavko Luštica, zvani Žiga.

- Tomislav Ivić je jedan od najboljih trenera u nekadašnjoj Jugoslaviji. Bili smo šampioni nakon 16 godina suše, a posle toga Hajduk je više puta slavio u prvenstvima i kupovima Jugoslavije.

Kaže da je slavlje tada trajalo danima. Sve je gorelo od radosti – pa i more na Rivi.

- Bilo je ludo i nezaboravno. Ljudi su vozili u suprotnom smeru. Mi smo se vratili iz Novog Sada, a Split je goreo od radosti. Živa ludnica. Zato bih voleo da Hajduk ponovo bude šampion Hrvatske, jer niko ne ume da se raduje kao Splićani.

Sreća ga je napustila – imao je brojne ozbiljne povrede. Sudbina je htela da potom ode u GOŠK Jug. Na Lapadu se oduvek igrao dobar fudbal.

- Bili smo deo drugoligaškog Zapada. Davao sam golove kao od šale, ali se to od mene i očekivalo. Onda sam otišao na služenje vojnog roka, a oni su ispali u niži rang. Nakon dve i po godine prešao sam u Leotar. Svakodnevno sam putovao iz Dubrovnika – nije daleko, nije mi bilo teško.

Zrilić je u dres Leotara nosio 11 godina, sa ponosom ističe da ga za taj period vežu zlatne uspomene.

- Ljudi koji su vodili grad i klub činili su sve što je u njihovoj moći da klub stasava i napreduje. Ne može se opisati sa koliko žara su voleli Leotar. Bio je najstariji učesnik Druge lige. Kad su Trebinjci ušli 1965. godine, nikada više nisu ispadali.

Ponosno ističe da mu je priznanje za najboljeg fudbalera Leotara u istoriji kluba, koja traje od 1925. godine, najdraže. Uz to, letos je dobio i Povelju grada Trebinja.

- Drago mi je što nisu zaboravili moj učinak. Bilo je tu još dobrih fudbalera, i domaćih i sa strane, ali su u Trebinju procenili da sam u ovom trenutku najzaslužniji. Hvala im od srca.

Na oproštaju od igračke karijere u Trebinje je došla Crvena zvezda. Boško Đurovski, Dragan Stojković Piksi, Mitar Mrkela, Marko Elsner, Branko Davidović, Živan Ljukovčan, Slobodan Marović i ostali zvezdaši tog vremena stigli su u grad podno Leotara da mu kažu veliko hvala.

- Znam i pamtim. Hvala Zvezdi što mi je upriličila vrhunski oproštaj i priredila veliku radost. Utakmica je odigrana 1. februara 1986. Stadion je bio krcat. To slavlje i taj oproštaj nikada neću zaboraviti. Poznajem se sa Draganom Džajićem, bili smo zajedno i u Dubrovniku. Hvala im za sve.

U jakoj drugoligaškoj konkurenciji postigao je toliko golova da je postao apsolutni rekorder, koga niko nije nadmašio. Posle Slobodana Santrača, dao je najviše pogodaka na prostoru nekadašnje zajedničke zemlje.

- Godi svakom, pa i meni. Druga liga Jugoslavije bila je mnogo jača nego današnja elitna takmičenja u državama naslednicama. Igrali su Željezničar, Čelik, Olimpija, Spartak, Borac iz Banjaluke, Proleter… Igrao se dobar fudbal, a gledaoci su masovno dolazili.

Hteli su ga Osijek, Rijeka i ljubljanska Olimpija. Imao je i primamljivu ponudu iz Španije, ali se odlučio za vernost Leotaru i život u Dubrovniku.

- Nije mi žao onoga što sam izabrao, ali trebalo je da odem u Španiju – finansijski bih bolje prošao. Supruga me molila da ostanem, imali smo dvoje male dece. Dođe dan pa se pokajem, ali nije ni ovako bilo loše – zaključio je Zrilić, svojevremeno i kapiten mlade reprezentacije Jugoslavije.