Visinom predodređen za košarkaša ili rukometaša, tradicijom zemlje iz koje dolazi za zimske sportove, a genetikom za atletičara. Ipak, 197 centimetara visoki štoper Maks Aleksander Bilać odabrao je put okrenuvši se fudbalu. Novi Pazar je za 19-godišnjeg momka iz Ljubljane šesta fudbalska stanica u kratkoj karijeri. Iz Domžala, predgrađa glavnog grada Slovenije, išao je do Novog Mesta i Maribora, pa sve do Đenove i Bergama. Prve seniorske minute čekaće u Novom Pazaru, a ako je suditi na osnovu onoga što o njemu govori trener Strahinja Pandurović ne bi bilo nikakvo iznenađenje da ga u najboljem timu vidimo i pre kraja ove godine.
Bilać je u Novi Pazar stigao iz Atalante, u poslednjih nekoliko sezona jednog od najboljih italijanskih klubova.
- Želeo sam da odem iz Bergama. Tamo sam se družio sa Vanjom Vlahovićem i Reljom Obrićem. I tako kroz fudbalske razgovore i uz menadžerku asistenciju našao sam se u Novom Pazaru. Ovde mi je odlično.
U novu sredinu i mentalitet s kojim se do sada nije susretao brzo se uklopio.
- Za ove dve nedelje upoznao sam grad. Jako je zanimljiv i drugačiji od onih u Sloveniji i Italiji. Grad su najviše ljudi, to mi je najbitnije. Sve koje sam upoznao za ovo vreme su dobri, kako iz ekipe tako i iz stručnog štaba. Kad sam u varoši svi su pristupačni, posebno deca. Ipak, sve sam podredio fudbalu. Živim u hotelu na atletskom stadionu na kojem uglavnom i treniramo. Kad se probudim ispred sebe imam samo teren, a to je ono što mi u ovom trenutku najviše treba.
Konkurencija u centralnom defanzivnom redu je paklena. Trenutno Jovan Marinković i Ahmed Hadžimujović imaju prednost, a Stefan Melentijević uskače kad postoji potreba. Bilać veruje u sebe i nigde ne žuri.
- Rivalstvo je zdravo i ono me ne brine. Samo pomaže da budem još bolji. Na meni je da se radom nametnem i na taj način treneru dam razlog da mogu da budem njegov izbor. Rad je jedini put da se dođe najboljeg tima. Kad god da šansa dođe ja sam spreman da odgovorim na sve zadatke.
Nove klupske drugove upoznaje i već sada ima za sve samo reči hvale:
- Sa svima imam dobar kontakt. Kako sa najiskusnijima Marinkovićem, Mulićem, Ljajićem, tako i sa mojim vršnjakom Hadžimujovićem, kao i sa strancima Sadijem, Kocebueom i svim ostalim.
Osim rezultata sve ostalo što je video u duelu Novog Pazara i Zemuna mu se dopalo.
- Mnogo je navijača, atmosfera je sjajna – fudbalska. Svidela mi se igra. Sve je bilo na najvišem nivou, osim što nismo imali sreće da osvojimo tri boda. Jedva čekam da se pojavim pred našim sjajnim navijačima – dečačkim osmehom reče Maks Bilać.
U Super ligi Srbije igra nekolicina Slovenaca. Fudbaler Novog Pazara jednog dobro poznaje iz slovenačke reprezentacije do 19 godina.
- Mlad sam, tako da ne poznajem Elšnika i Jurčevića, ako ste na njih mislili. Zato znam Erika Kojzeka s kojim sam bio u timu na jednoj utakmici reprezentacije (Slovenija – Austrija, zanimljivo je da je u toj utakmici dres Austrije nosio sadašnji igrač Radničkog iz Niša Luka Izderić prim. aut.).
Bilać je u subotu debitovao za Novi Pazar u prijateljskom odmeravanju snaga sa Mladošću u Lučanima. U pobedi 2:0 golovima Mulića i Kadrića, Maks Bilać je u paru sa Hadžimujovićem odigrao svih 90 minuta.
- Zadovoljan sam. Pričao sam i sa trenerom, bilo je nekih taktičkih grešaka, ostaje da se priviknem na sistem koji igramo. Imao sam veliku podršku od strane svih saigrača – istakao je slovenački defanzivac.
TRENIRAO SA PRVOTIMCIMA ATALANTE
Atalanta je ofanzivnim fudbalom na kojem je insistirao bivši trener Đan Pjero Gasperini osvojila Evropu. Bilać je bio deo omladinskog i B tima, dok su najbolji sastav činili igrači sa nekadašnjih jugoslovenskih prostora, Lazar Samardžić, Sead Kolašinac, Mario Pašalić i Nikola Krstović, kao i italijanski reprezentativci Skamaka i Raspadori.
- Sa Gasperinijem sem poznanstva nije bilo razgovora. Ostale znam, ali malo sam s njima pričao, izuzmemo li Kolašinca i Raspadorija. Nekoliko treninga sa tom ekipom su nedovoljni da bih mogao da kažem da smo bili drugovi – iskren je Bilać.
PONOSAN NA RODITELjE ATLETIČARE
Maks Bilać dolazi iz izuzetne sportske porodice. Otac Borut i majka Brita bili su atletičari svetskog formata ovenčani medaljama sa najvećih takmičenja. Jugoslovensku javnost Borut Bilać obradovao je bronzanom medaljom na Evropskom prvenstvu u Splitu 1990. skočivši udalj (8.09 – najbolji rezultat 8.24). Nikada Jugoslavija kao tada nije bila uspešna na najvećim takmičenjima, Dragutin Topić i Snežana Pajkić osvojili su zlatne medalje, a Biljana Petrović srebrnu. Seriju odličja otvorio je upravo Bilać osvajanjem trećeg mesta. Brita Vereš - Bilać, pre udaje za Boruta bila je reprezentativka Istočne Nemačke, da bi 1994. godine kao Slovenka osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Helsinkoju skočivši uvis i danas repektabilnih 2.00 metra.
- Ponosim se njima. Dok sam rastao oni su za mene bili samo otac i majka. Kasnije sam shvatio kakvim su sportisti. Često gledam stare snimke i njihove uspehe. Kad sam bio još mlađi atletika mi se nije sviđala, sad mi se baš dopada. Ipak, fudbal je moj izbor u koji se oni nikada nisu mešali. Nisam pokušavao da skačem, ni udalj, ni uvis. Otac se po završetku karijere bavio trenerski poslom, više ne. Ni majka nije u trenerskim vodama. Svaki dan se čujemo. Sa ocem pričam o fudbalu, otkako sam profesionalac on ga sve više interesuje. Kad dođem kući sa njim često radim neke atletske treninge, dok majku mnogo više zanima kako sam i da li sam se snašao u nepoznatim sredinama – otvoreno će o ulozi roditelja u njegovom fudbalskom stasavanju Maks Bilać.
PANDUROVIĆ: MOĆAN U SKOKU I DUELIMA
Strahinja Pandurović ovako je ocenio debi Maksa Bilaća:
- Bio je dosta korektan za prvu utakmicu. Taktičke stvari nije prošao sa nama, ali ima moć u skok igri i u duelima “jedan na jedan”. Mlad je, sklon oscilacijama, pa će na tome morati da se radi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
