„Tek na snimku video sam lepotu gola“

Naknadno je ofanzivac Vojvodine Marko Veličković pozvan u mladu reprezentaciju Srbije za oktobarsko-novembarski ciklus, ali ga to nije omelo da, u drugom susretu s Rusijom u Staroj Pazovi, postigne zaista efektan gol i doprinese pobedi Orlića u prijateljskoj utakmmici (2:1). Bio je to Markov prvi pogodak u dresu državnog tima Srbije do 21 godine, ujedno i jedan od najlepših trenutaka na meču.

– Moj prvi gol u dresu Srbije kod mene je proizveo jako lep osećaj, jer sam na taj način ispunio jedan od snova. Odigrao sam dupli pas sa Matijom Mitrovićem, krajem oka primetio drugi ugao i nisam mnogo razmišljao. Na kraju je sve izgledalo efektno, a shvatio sam to tek kad sam pogledao snimak posle utakmice – kaže Veličković.

Mladi vezista, rodom iz Niša, nije želeo da individualni učinak stavi ispred igre čitavog tima. Srbija je protiv Rusije pokazala kvalitet, stvarala prilike i sprovela na terenu sve ono što su igrači radili tokom treninga.

– Zadovoljan sam, pre svega, timskom učinkom. Prikazali smo lepu igru, dosta atraktivnih akcija, sve kao što smo uvežbavali i tokom treninga. Čak sam u prvom poluvremenu imao još dve solidne situacije da se upišem u listu strelaca. Izgleda da je bila treća–sreća.

Za Veličkovića je gol bio dodatno značajan, jer je potvrdio poverenje koje je dobio od Zorana Mirkovića.

– Zahvalan sam selektoru i njegovom stručnom štabu na ukazanoj prilici, a saigračima na tome što su mi omogućili da doživim ovaj lep trenutak.

Posle reprezentativnih obaveza, Veličković fokus ponovo prebacije na utakmice Vojvodine. Novosađane u nedelju očekuje gostovanje Radničkom u Nišu, a taj susret za Marka ima posebnu težinu.

– Za mene će meč na Čairu biti veoma emotivan. Povratak u rodni grad nosi sa sobom uspomene na detinjstvo i fudbalske početke. Igramo veoma važnu utakmicu s Radničkim, koji je tradicionalno neugodan na domaćem terenu. Jako je važno da se vratimo na pobednički kolosek nakon tronedeljne pauze. Nastavljamo borbu za vrh, pa pozivam sve navijače da nas podrže i uliju nam vetar u leđa, kao što su to činili uvek do sada – zaključio je Marko Veličković.