Nešković: Golove sam posvetio ćerki Lani

Nije svaki het-trik samo priča o postignutim golovima. Nekad je to priča o igraču koji je iz utakmice izašao sa loptom pod rukom i razlogom više da pamti taj dan.

Mihajlo Nešković, mladi krilni igrač TSC-a, imao je šta da ponese iz duela sa Metalcem, jer je bio režiser pobede. Posle njega u strelce su se upisali kapiten Saša Jovanović i rezervista Aleksandar Stančić.

U utakmici sa Borom 1919 stvarao je šanse Nešković, nedostajalo mu je malo sreće. Protiv Milanovčana delovalo je kao da čim dodirne loptu, pronađe put do mreže.

- Stvorio sam sebi pritisak oko toga, da moram da postignem gol, jer duže nisam to uradio, skoro dve godine nisam se upisao u strelce. Protiv Bora sam osetio da će doći, jednom kad je ušla bio je ofsajd. Izašao sam tad na poluvremenu i bilo mi je krivo posle toga, jer je u drugom delu sve bilo lakše. Onda se desila ta utakmica, sa Metalcem, gde je sve pošlo za rukom. Imao sam sreću da na početku postignem gol, već u petom minutu, sve posle toga bilo je lakše, svaku šansu sam iskoristio – kaže Nešković.

Posle 14 kola, krilni igrač je odigrao 420 minuta, dugo je čekao da naplati trud, pa su sve platili gosti iz Gornjeg Milanovca.

- Rekao sam saigračima, menjao bih da budem najgori na utakmici, ali samo da postignem gol, da probijem led! Dobar je osećaj, ali ni u snu nisam mislio da će biti tri gola. Mislio sam da ću postići jedan, ako se i desi, pa u narednim kolima. Osećaj je neverovatan! Možda jednom u karijeri postigneš tri gola na utakmici.

Nešković nije krio sreću posle svakog gola.

- Golove bih posvetio porodici i ćerkici Lani! Imali smo neke šale kapiten Jovanović i golman Jorgić, ako damo gol kako ćemo da se radujemo, pa je tako i bilo. Ali posle svakog sam pomislio na najbliže i na ćerkicu.

Nije lako kad napadači nemaju učinka u završnoj trećini terena i napada.

- Sada je lakše. Od nas koji igramo na tim pozicijama, očekuje se da li gol ili asistencija, gde je bitna statistika znači mi što je stigao gol. Ljudi koji ne gledaju utakmice, već samo statistiku i vide samo kad igrač nema golove i to može da bode oči.

Nešković je iz Srbije otišao u maju 2024, kad je branio boje Voždovca u Super ligi. Prethodne dve godine bio je u rumunskom Sepsiju i podgoričkoj Budućnosti.

- Godinu i po bio sam u Rumuniji i šest meseci u Crnoj Gori. Lep je osećaj, ipak sam kod kuće, nedostajalo mi je to. Sad kad imam i ćerkicu, mala je i lakše je da odrasta ovde. U Novom Sadu sam živeo deset godina i tu sam se vratio. Liga je napredovala, pratio sam dok sam bio preko. Mnogo klubova neguje mlade igrače, na ceni su. Smanjenje broja ekipa doneće na kvalitetu Super lige, ali i Prve lige, koja je ove godine nikada jača.

U Bačku Topolu stigao je letos, a fudbalsku azbuku učio je u Vojvodini, kratko je bio i u Inđiji.

- Kockice su se poklopile, što se tiče atmosfere u klubu, ekipe, trenera, načina funkcionisanja kluba. Mislim da nisam mogao doći u bolji klub od TSC-a.

Na redu je duel sa Partizanovim bebama:

- Kao i na svakoj utakmici, jurišaćemo na tri boda. Drago mi je što smo na poslednje tri utakmice potvrdili te pobede. Imali smo period gde pobedimo, pa kod kuće odigramo nerešeno, važno je što smo nastavili niz pobeda, nedostajalo nam je to. Znamo da je Teleoptik mlađa ekipa, to su sve deca Partizana, igraju veoma dobar fudbal i znaju da igraju. Ovo je prelomni period, gde moraš da odigraš dobro utakmice i skupiš bodove, sve ekipe Javor, Borac su tu, imperativ je pobeda – jasan je Nešković.