Potpredsednik FS Japana podneo ostavku zbog Infantina

Bivši selektor Japana Tekeši Okada podneo je danas ostavku na mesto potpredsednika Fudbalskog saveza Japana u znak protesta zbog političkih dešavanja u FIFA i kampanje Đanija Infantina za novi predsednički mandat.

Japanski savez objavio je u sredu Okadinu izjavu o ostavci, datiranu od prošle subote, dan nakon što je Azijska fudbalska konfederacija (AFC) promenila stav i javno podržala Infantina, koji će se u martu kandidovati za četvrti i poslednji mandat na čelu FIFA.

Infantino se od jula suočava sa kritikama zbog neuspelog plana za prodaju trajnog udela u prihodima od Svetskog prvenstva, ali i zbog načina upravljanja organizacijom, uključujući veze sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Njegovi potezi izazvali su nezadovoljstvo fudbalskih zvaničnika u Evropi, Severnoj Americi i, u početku, Aziji.

Sedamdesetogodišnji Okada, koji je predvodio Japan na svetskim prvenstvima 1998. i 2010. godine, istakao je da sport mora da počiva na integritetu.

- Niz poteza povezanih sa ovogodišnjim Svetskim prvenstvom predstavlja značajno odstupanje od mojih ličnih uverenja. Kao sportista, to ne mogu da prihvatim - naveo je Okada u izjavi.

On je priznao da je pozicija Japana u političkim odnosima unutar FIFA i azijskog fudbala složena, dodajući da razume da postoje praktični razlozi zbog kojih je savez odlučio da podrži stav AFC-a.

Japan želi da bude domaćin muškog Svetskog prvenstva pre 2050. godine, izjavio je predsednik japanskog saveza Cunijasju Mijamoto na sastanku AFC-a u oktobru 2023. godine, kada je ta organizacija podržala kandidaturu Saudijske Arabije za domaćina Mondijala 2034.

Predsednik AFC-a Salman bin Ibrahim al Kalifa u avgustu se pridružio potpredsednicima FIFA Aleksanderu Čeferinu iz UEFA i Viktoru Montaglianiju iz KONKAKAF-a u kritikama na račun Infantina. Oni su ga optužili za obmanu i ozbiljno narušavanje poverenja zbog plana da se privatnim investitorima proda trajni udeo u prihodima od Svetskog prvenstva.

Infantino je za taj posao obezbedio dogovor vredan 4,2 milijarde dolara sa grupom privatnih investitora koju predvodi Džošua Kušner, mlađi brat Džareda Kušnera, supruga Ivanke Tramp.

Ipak, Infantino nikada nije izgubio podršku Katara, domaćina Svetskog prvenstva 2022. godine, dok je od avgusta ponovo počeo da dobija podršku Saudijske Arabije, organizatora Mondijala 2034. godine.

Te dve zalivske države imaju veliki uticaj na azijski fudbal. Prošlog petka, na sastanku AFC-a u Tokiju, šeik Salman iznenadio je deo međunarodne fudbalske javnosti objavom da će azijska konfederacija podržati Infantina.

AFC ima 46 od ukupno 211 članica FIFA koje će glasati na predsedničkim izborima zakazanim za 18. mart u Rabatu, u Maroku.

Članice FIFA, organizacije registrovane kao neprofitna institucija sa sedištem u Švajcarskoj, dobile su obećanje da će u naredne četiri godine dobiti po 25 miliona dolara za razvojne projekte i pokrivanje operativnih troškova.

Evropska fudbalska unija saopštila je da će pokušati da pronađe kandidata koji bi se suprotstavio Infantinu, a rok za prijavu kandidatura ističe 18. novembra.

Reakcije na sastanak AFC-a u Tokiju nastavile su se i ove nedelje. Bivši potpredsednik FIFA, jordanski princ Ali bin al Husein, ocenio je na društvenim mrežama da je završni sastanak azijske konfederacije u petak bio "čista politika po nalogu Đanija Infantina".

Princ Ali, koji je bio jedan od četvorice kandidata protiv Infantina na izborima 2016. godine, poručio je da Azija nije jedinstvena u podršci aktuelnom predsedniku FIFA.

- Nikakva prinuda, pretnje ili mito ne bi smeli da budu dozvoljeni.

AFC je odbacio njegove tvrdnje kao nepotkrepljene dokazima i negirao navode da članicama nije bilo dozvoljeno da se obrate na sastanku.

- Tako ozbiljne optužbe moraju biti potkrepljene verodostojnim dokazima - saopštila je azijska konfederacija, dodajući da je izjave princa Alija prosledila svojim pravosudnim organima radi eventualnog pokretanja disciplinskog postupka.