Šampionska lekcija Reala Zvezdi, poluvreme za zaborav

Trener crveno-belih je imao muka oko sastava tima, pre svega zbog povrede Luke Mitrovića, pa su meč ovoga puta počeli Mekel, Tompson, Cirbes, Nastić i Gudurić.

Crvena zvezda je u startu bila očajna u napadu, dva otvorena šuta promašio je Nastić, potom trojku Tompson, ni ostali nisu bili raspoloženiji...

Kad se tome doda da je Mekel drugi faul napravio u trećem, a Cirbes u petom minutu, jasno je bilo da će Zvezda imati ogromnih problema u ovom susretu.

Na drugoj strani, Real je igrao svoju igru, polako je podizao prednost, pa je već u šestom minutu domaćin vodio sa 13:2. Nedugo potom bilo je i 19:2...

Do kraja ovog perioda za goste je pogodio još samo Simanić (trojku) i Jović (bacanje posle tehničke Rudiju Fernandezu) – 22:6.

Nastavila se agonija Beograđana, Skorcijanitis je dobio i drugu rampu, a na drugoj strani Kerol je pogodio trojku (25:6). Već posle trojke Tompkinsa Radonjić je morao da traži novi tajm-aut (30:7).

Nije to pomoglo, Madriđani su sa lakoćom punili koš Zvezde, pa je posle trojke Kerola domaćin u 16. minutu imao neverovatnih 30 poena viška (42:12)! Da nije bilo nekoliko dobrih poteza Gudurića i Simanića, moglo bi se reći da gosti apsolutno ništa nisu učinili do ovog momenta.

Ogromni problema Zvezda je imala u građenju svog koša, Real je često imao i drugi napad, a to je značilo da je razlika konstantno rasla u njihovu korist. Tome treba dodati da je pred kraj poluvremena Cirbes dobio tehničku grešku, a na odmor domaći su otišli sa 36 poena razlike – 56:20.  

Jedan negativni rekord Evrolige oboren je u prvom poluvremenu, a kako je krenula u trećoj četvrtini Zvezda je pretila da obori još nekoliko. Ipak, pred kraj trećeg perioda crveno-beli su ubacili nekoliko trojki i „održali” razliku (82:41).

U poslednjem kvartalu kraljevski tim je oduzeo gas, a ekipa Dejana Radonjića je to uspela da iskoristi. Poslednju četvrtinu crveno-beli su dobili sa 30:16 i prilično popravili utisak.

Na kraju i nekoliko pozitivnih strana ovog meča po crveno-bele, a to su svakako igre najmlađih, pre svega Boriše Simanića, ali i Gudurića i Rebića. Oni od kojih se mnogo više očekivalo, bili su daleko lošiji, to se pre svega odnosi na Mekela, Skorcanitisa i Tompsona.