Marjanović: Imam osećaj da više ja njima pomažem, nego oni meni

Boban Marjanović je ceo trening bio nasmejan – to je bila najjača impresija novinara koja je stigla iz San Antonija, posle prvog radnog dana petostrukog šampiona NBA lige.

Pripremni period je prošao, predsezoni došao kraj, sezona počinje za dva dana, a Marjanović se i dalje smeje.

- Kako mogu da budem nezadovoljan. Sve je super, u svakom pogledu. Čak je i napolju lepo vreme. Iako će skoro novembar, još uvek idem u šorcu i majici kratkih rukava. Bude ponekad i kiše, ali ne mari. I kako čovek da bude neraspoložen kada je u oktobru lepo vreme, sunce... – poručio je Marjanović iz dalekog San Antonija dan pošto je pružio najbolju partiju u srebrno-crnom dresu.

Ovog leta potpisao je ugovor sa jednim od istinskih giganata – San Antoniom. 

- Svi ljudi ovde, počevši od onih koji rade u klubu, preko saigrača, do stručnog štaba, baš su prijateljski raspoloženi. Svi su spremni da pomogu u svakom trenutku. I to ne samo kada je košarka u pitanju. Kada si deo takve organizacije, kakvu ima San Antonio, stvarno bi bilo glupo reći da se ne osećam dobro, da mi nešto nedostaje.

Tim Dankan, Manu Đinobili, Toni Parker, Boris Dijao... Majstori magične igre, kolena klecaju u njihovoj blizini. U istom društvu je sada i Marjanović.

- Svi me gledaju kao da nisam tek došao, već kao da sam oduvek tu. To su stvarno velika imena, strašni igrači, imaju ogromno iskustvo. Toliko su već igrača dočekali i ispratili, da vrlo dobro znaju kako bi trebalo da se ponašaju prema novajlijama, da nam olakšaju adaptaciju. Niko ovde ne ide uzdignute glave. Imam osećaj da više ja njima pomažem, nego oni meni. Stvarno je super što imam takve saigrače. Znam da će uvek biti tu, šta god mi bude trebalo.

Sa Timom Dankanom je u vrlo dobrim odnosima. Saveti od takvog šampiona zlata vrede.

- Dankan je odličan lik. Posle svake utakmice ili treninga, nešto ima nešto da mi kaže. Ne na loš način, naravno, već najdobronamernije moguće. Na te priče gledam kao savet od jednog od najboljih igrača na svetu, koji je toliko toga postigao u karijeri, a istovremeno je i veliki čovek. Svakodnevno gledam kako igra, kako trenira, trudim se da zapamtim sve, njegove pokrete i savete, pokušavam da prihvatim šta god mi kaže.

Kakve savete dobija od Grega Popovića, legendarnog trenera San Antonija, koji će od 2017. preuzeti i nacionalnu selekciju SAD.

- Popović je jedan od najboljih trenera na svetu, ako ne i najbolji. Kad sam tek stigao, nismo mnogo pričali o košarci. Više su to bila prijateljska pitanja, o privatnim stvarima. Odmah me pitao kako je noga...

Kada Amerikanci dođu u Evropu, stalno slušamo priče o prilagođavanju na novi stil. Šta je sa Evropljanima kada odu u SAD, koliko je njima teško da se naviknu na taj stil.

- Ja se još nisam navikao, ali se polako navikavam. Drugačija su pravila i to je osnovna razlika, ali ne samo to. Mada, stvarno ne bih mogao da kažem šta je toliko drugačije. Ali jeste.

Osim sjajne organizacije, u San Antoniju se sreo sa još nečim što pre nije doživeo. U stručnom štabu Grega Popovića sedi i jedna dama – Beki Hemon. Letos je postala prva žena koja je samostalno vodila neki NBA tim.

Posle svega ovoga, šta lično očekuje od sezone koja za San Antonio počinje u sredu, u Oklahomi.

- Želim samo da pomognem timu koliko god mogu i da iskoristim svaki minut koji dobijem – skromno je uzvratio Marjanović.