ĐILAS BRANI ZVEZDU: Stojanović vredi više od 29.000 evra

Đilas je dopis Baumanu uputio zbog odluke nadležnih organa FIBA o obeštećenju od 29.000 evra, koje je italijanski klub Orlandina dužan da plati Crvenoj zvezdi na ime obeštećenja za sredstva uložena u razvoj mladog Stojanovića.

- Ne želimo da ulazimo u detalje ovog pojedinačnog slučaja, već da na ovom primeru ukažemo da je neophodna hitna i drastična promena u pristupu problemu odlazaka mladih igrača, često i dece, iz siromašnijih, a košarkaški kvalitetnijih zemalja, u bogatije. Nažalost, prethodnih godina FIBA nije uradila dovoljno da se sa ovakvom praksom prestane, čak suprotno, svojim odlukama ovakvu praksu pospešuje - navodio se u Đilasovom pismu.

On je izneo podatak da je neki klub u Srbiji želeo da angažuje Stojanovića, po propisima KSS, bio bi dužan da plati nadoknadu od 75.000 evra.

- Ne očekujem od FIBA da se ponaša kao Robin Hud i da uzima bogatima da bi dali siromašnima, ali očekujem da nas ekonomski siromašne, a košarkaški uglavnom superiorne, zaštiti. Jedino tako će se zaštititi košarka. Da li zaista neko misli da stvaranje jednog odličnog igrača u periodu od četiri godine košta 29.000 evra? Treninzi, hrana, medicinska nega, stipendije i treniranje u istoj generaciji sa njim još bar 10-15 igrača koji su dobijali manje prostora da bi se u tom trenutku talentovaniji igrač razvio. Koliko svi oni koštaju jedan klub? Mnogo, mnogo više od 29.000 evra.

Đilas je podsetio čelnike FIBA da klubovi imaju mlađe kategorije i ulažu u pravljenje igrača da bi igrali za njihov prvi tim ili da bi u slučaju njihovog odlaska na tome zaradili.

- Ne sporimo pravo svakog igrača koji nema ugovornih obaveza da odlučuje gde će igrati, ali se postavlja pitanje zašto bi bilo koji klub u Srbiji, ili nama sličnoj ekonomski siromašnoj zemlji, ulagao godinama u stvaranje igrača ukoliko ga drugi klub može dobiti za minimalne pare.

Kao dva ključna problem koji zahtevaju reakciju FIBA, predsednik KSS naveo je odlazak dece uzrasta 13-15 godina i „pljačkanje” istinskih košarkaških sredina u kojima nastaju asovi.

- Neophodno je u najkraćem roku definisati novi pristup problemima sa kojim se suočavamo. Da li je rešenje za prvi problem rigorozna kontrola da li se zaista radi o preselenju cele porodice i ukidanje bilo kakvih specijalnih slučajeva, kojih je samo u 2014. i 2015. godini bilo čak 22? Da li će rešenje za problem broj dva biti u kopiranju rešenja iz fudbala, gde se prvi ugovor potpisuje sa 16 godina i gde postoji fond solidarnosti iz koga se iz svakog transfera naplaćuju klubovi u kojima se igrač razvijao, ili će to biti određivanje nekoliko puta većeg obeštećenja od ovog u slučaju Stojanovića, ili nešto treće - ostaje da odluče oni koji vode evropsku i svetsku košarku. Ali, da nešto mora da se menja - mora.