Sjeberg: Trener me seksualno zlostavljao!

– Kada sam imao 10 godina počeo sam da treniram atletiku. Sa 13 sam bio dovoljno uspešan da sam otišao na takmičenje u drugi grad. Određen sam da budem u sobi s trenerom, što je već samo po sebi bilo čudno. Pred spavanje mi je naredio da obučem dres. Svukao mi je pantalone i stavio ruku među noge. Obično pomisliš da bi se u takvoj situaciji bunio, vikao, ali ja sam bio uplašen...nisam verovao šta mi se dešava – seća se vlasnik 3. rezultata svih vremena u skoku uvis.

Tako je Viljo Nusainen počeo da zlostavlja budućeg asa. Trajalo je dok ovaj nije napunio 15 godina. Tada je uspeo da se suprotstavi, pripreti da će uzvratiti udarcem, ali se i ovaj okrenuo mlađima za koje je bio zainteresovaniji.

– Jedan od zlostavljanih, 15 godina mlađi od mene, pitao me je posle trenerove smrti 1999. godine, da li znam da je naš trener bio pedofil? Nisam odmah potvrdno odgovorio, želeo sam da sve zaboravim, mislio sam da je dobro što je trener mrtav i što neću morati nikom da pričam. Kada sam shvatio koliko je mladih ugrozio i da će ako ja progovorim, to imati najveći odjek, odlučio sam da reagujem.

Izlazak u medije (novine, televiziju), trajao bi samo jedan dan, pa je odlučio da napiše knjigu „Ono što niste videli“. Završio ju je za godinu dana i objavio 2011. Mada je pričao o svemu u karijeri, najviše interesovanja izazvao je deo o pedofiliji. 

– Dobio sam na hiljade mejlova ljudi koji su imali slična iskustva. Shvatio sam veliku i tužnu istinu da se to dešava mnogima u sportu. Uvek je tako i posle ovakvih predavanja. Obratio mi se i čovek od 92 godine, koji je s 10 imao sličan problem i rekao je da će uz moju knjigu lakše konačno saopštiti porodici šta mu se dogodilo u detinjstvu.

Kada bi shvatio da je neko upravo ugrožen, a pošto nije stručan da ga sam reši („uradio bih to u neskladu sa švedskim zakonima“), odlučio je Sjeberg da se poveže s društvom za Zaštitu prava deteta i prijavljuje slučajeve.

– Imam ćerku. Pitao sam se kako bih je zaštitio od tako nečega. Mora da se razgovara s detetom, ono samo neće reći. Pitajte u klubovima rukovodioce i druge trenere i sportiste da li postoje indicije da se to dešava, nemojte samo da odete po dete autom. Koliko god delovalo traumatično u prvom trenutku, o svemu treba govoriti.

Takav je bio i naziv tribine – Prekinimo ćutanje.

Patrika Sjeberga su gromoglasnim aplauzom dočekali i ispratili studenti i gosti u prepunom amfiteatru FSFV–a posle jednosatnog druženja tokom koga su 20–tak minuta postavljali brojna pitanja.