NALIČJE LOPTE: Sudbina trenera

Piše: Predrag MILjUŠ

Ako je Dejan Radonjić, trener Crvene zvezde Telekom posle gostovanja Strazburu i vođstva svog tima – u 21. minutu vodila čak 21 razlike – označen jednim od glavnih krivaca za poraz, jer prvog plejmejkera Stefana Jovića posle dobijene četvrte lične greške nije povukao na klupu, da ga sačuva za finiš, a ne da igru organizuje mladi reprezentativac Nikola Rebić, onda se posle Reala slobodno može reći da je bivši crnogorski selektor vukao nepogrešive poteze koji su crveno-bele doveli do pobede nad aktuelnim evropskim prvacima.

Konstanta je u oba slučaja jedna: nije bilo Jovića, Rebić je vodio igru, a Gudurić je za razliku od susreta u Francuskoj u Pioniru pogodio šuteve za koje se opredelio. Dakle, na sceni su kad se odlučivalo bili isti ljudi, s tom razlikom što su imali dijametralno drugačiji doprinos. I time na indirektan način svog trenera izložili sudu javnosti. U oba slučaja preterano.

Radonjić je na konferenciji na medije odisao samopouzdanjem, nekoliko puta odgovore novinarima zaključivao je ironično sa „zna se ko bi bio krivac”. Jer malo-malo pa se oživi teza da je ovoj Zvezdi projektovanoj za evroligašku scenu neophodan trener zvučnijeg imena. Pa se udari po Radonjiću.

Čak je od predstavnika sedme sile došlo i pitanje ko bi igrao plejmejkera da se Rebić povredio, čime je možda nenamerno relativizovan potez Jovića - poluvreme protiv Reala verovatno mu je najbolje u karijeri - koji je posle primedbe trenera zašto je nakon treće dobijene lične greške reakcijom isprovocirao tehničku grešku - nervozno šutnuo flašicu sa vodom.

Radonjić je momentalno reprezentativcu Srbije pokazao put u svlačionicu. Uradio je to mirno, bez grimase i pravljenja predstave, što navodi da uopšte nije razmišljao o tome da ostaje bez jednog od ključnih ljudi, pored izvanrednih Milera i Cirbesa.

Time je jasno povukao granicu i stavio i poslednjem gledaocu u dvorani do znanja ko je gazda dok Zvezda igra utakmicu. A bio je 25. minut i Real je sa vođstva 55:50, skočio na plus 10 jer su tehničku Joviću Kraljevi naplatili sa pet poena. I činilo se da Zvezdi nema spasa.

Da je Zvezda izgubila većina bi verovatno osudila potez Radonjića, karakterišući ga kao potez sujetnog čoveka, zanemarujući da bi odgovornost prema poslu i timu trebalo da bude neupitna. Kao i kazna za njeno narušavanje.

Ljudima se može učiniti da je Radonjić sad sebe promovisao u zaštićenu vrstu, jer je kaznio nedisciplinu lidera, a dobio utakmicu sa igračima iz drugog plana. Kao i u Minhenu, kad su blistali Simonović i Rebić. Da li je to baš slučajno, kad se nešto ponavlja?

Međutim, trener velikog kluba može da uživa u slavi samo do prvog narednog poraza. Zna se na koga će tada ići kritika. Takva je trenerska sudbina. I Dejana Radonjića.