.jpg)
Piše: Svetlana Vujčić
Ovo je bilo mojim rečima, ali suština je ista - posle svega Bošković treba da ode, a pošto on to svojevoljno opet neće uraditi, neophodno je da Upravni odbor RSS najzad pokaže inicijativu (a i sva druga rukometna tela) i preseče.
Zadržaćemo se na ženama, tu je sad žarište, a i izgubljene su nam sve prilike da se na terenu izborimo za velika takmičenja u dogledno vreme, pa baš moramo nešto da uradimo, sramota.
Dakle, kod njih tu od početka nije valjalo, od same pobude ključne četiri igračice (Lekić, Tomašević, Cvijić i Damnjanović) posle debakla u Hrvatskoj. Problem je što su malo zadocnile, odreagovale su tek pred kvalifikacije i to na najneprimerniji način – direktnom ucenom one, ili on, isprovocirane nereagovanjem predsednika Velimira Marjanovića na njihova sve veća nezadovoljstva selektorovanjem Saše Boškovića (bez obzira na osvojenu srebrnu medalju na SP u Beogradu).
Tu su podbacili i one i on, to jest Upravni odbor UO RS Srbije, ali i Trenerska organizacija RSS i sve ostale organizacije, do najnižeg stepena, jer bi dešavanja u seniorskoj reprezentaciji, baš kao i među najmlađima, trebalo da se tiču svih nas.
Ono tiče nas, ali se reagovalo samo po novinskim stupcima (i po kuloarima), i to sporadično, koliko ko ima vremena, što je izazivalo još veće povlačenje i gnev među veoma osetljivim rukometnim svetom. Uglavnom, nikom tu istinski do rukometa nije bilo. Upravni odbor RSS je odlučio ( i sa Marjanovićem, a i posle formalno bez njega) da zadrži selektora, pritešnjen načinom na koji su ove četiri reprezentativke svetskog glasa tražile smenu, ali suštinski teško da su većinom verovali u njega.
U koga su oni zapravo verovali teško je dokučiti, jer od strane Disciplinske komisije RSS ova četvorka nije ni kažnjena ni pomilovana, a izjalovili su se i svi pokušaji da se razgovorima sa njima nešto promeni. Svaka čast na tim naporima, čak se, koliko znamo i išlo u zemlje gde one igraju, ali bledo je sve to bilo obzirom da se one nisu vratile, čak su se učvrstila u svojoj prvobitnoj odluci. Šteta, svi su s tim mnogo izgubili...
Kako nikom, na primer, nije palo na pamet da ih veže i na silu dovede (obzirom da je propušteno dosta toga), a veže i Boškovića (to niko nije morao da zna) pa umesto njega, na primer, formalno prisutnog odradi sve ovo u punom sastavu, pa posle neka leti perje. A, predlagali smo mi novinari toliko toga, i lepim i ružnim, to jest naši sagovornici, ali ništa, mrtvo more. Nepovratno šteta.
Prosto, niko tu nije imao ni snage, ni strasti da zalegne, što zbog inata, što zbog svoje prirode ili strepnje da nešto ne upropasti, tek, propustilo se toliko toga i ovo u Danskoj samo je posledica svega toga, slažemo se. Toliko se ćutalo i čekalo da nešto padne s neba, i baš je palo, na petnaesti stepenik Svetske pozornice.
Nebo ipak „radi“ na trudoljubivost...
A, taman je došlo do značajnih pomaka, dobili smo i lepu kuću rukometa na Tošinom bunaru, pa zajedno na proslavi jedan pored drugog sedeli i govorili Marjanović, bivši, ali čija svita i dalje rukovodi Savezom i Predrag Peruničić koji već duže vreme sprema svoju družinu da preuzme kormilo RSS. Milina ih je bilo gledati, posebno našeg državnog sekretara za sport koji je dao i pravi predlog – da izgradi Trenažni centar za rukomet. Kako je to dobro, samo neka se ulaže u rukomet!
A, struka, šta ćemo sa njom?
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
