Stefan Jović, rođeni Nišlija i reprezentativac Srbije od 2014. osvajač srebrne medalje na Mundobasketu, član Crvene zvezde poslednje dve sezone.
Pre toga takođe dve godine plejmejker, u međuvremenu ugašenog, Radničkog iz Kragujevca, mogao bi biti kamen međaš u srpskoj košarci kada je reč o tretmanu i statusu stranaca u našim klubovima.
Od trenutka kada je u pobedi Crvene zvezde nad Bajernom u Minhenu u petom kolu A grupe Evrolige 19 puta asistirao, čime je postao apsolutni rekorder najkvalitetnijeg klupskog takmičenja Starog kontinenta, postalo je savršeno jasno da mu izraelski reprezentativac sa NBA iskustvom Gal Mekel ne može biti nadređen.
Ne može to ni Amerikanac koji je sa mesta organizatora igre prošle sezone vodio crveno-bele do tri trofeja, pa se potom rastao sa Zvezdom zbog višemesečne zabrane izrečene zbog korišćenja marihuane, da bi ipak bio vraćen kad je sankcija istekla.
Jović je košarkaški prohodao kraj TV ekrana gledajući trijumfalni povratak Jugoslavije posle sankcija na veliku scenu i osvajanje Evropskog prvenstva u Grčkoj 1995.
– Imao sam pet godina i redovno sam pratio utakmice našeg državnog tima oduševljavajući se igrama Đorđevića, Danilovića, Bodiroge, Paspalja, Savića, Divca i ostalih izabranika selektora Dušana Ivkovića.
I sve ste upamtili? – nismo krili iznenađenje da bi nam Jović odgovorio:
– Sve. I Saletove trojke i Danilovićevo zakucavanje i da ne nabrajam dalje nezaboravne akcije naših majstora. Zaljubio sam se naprasno u košarku, iako sam u to vreme već prošao školu plivanja i počeo da treniram vaterpolo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
