Korać je preminuo u Urgentnom centru, gde se nalazio na lečenju pošto mu je nedavno pozlilo po završetku prenosa odbojkaške utakmice između Jedinstva iz Stare Pazove i TENT-a.
Korać je bio poznat po čuvenim komentarima tokom prenosa sportskih događaja, a posebno je pratio bazične sportove, atletiku i plivanje.
Rođen je u Ivangradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. U Beograd je došao 1973. gde je godinu dana studirao ekonomski fakultet.
Godine 1978. je preko konkursa, zajedno sa Brankom Surutkom, primljen na Radio-televiziju Srbije, 1985. od strane Mihajla Erića dobija ponudu da se bavi ekonomsko-političkim novinarstvom na RTS-u, što on odbija jer je hteo da se posveti sportu.
Odbija i ponudu 1987. da bude glavni i odgovorni urednik sportske redakcije uz obrazloženje da urednici treba da budu iz Srbije.
Spada u kontroverzne komentatore koji ima brojne poštovaoce koji ne propuštaju njegove prenose ali i žestoke neprijatelje koji osporavaju njegovu profesionalnost.
U svojoj dugogodišnjoj karijeri prenosio je: atletiku, zimske sportove, vaterpolo, odbojku, fudbal, formulu, boks i plivanje. Popularan je postao ne samo po svom velikom znanju o sportistima već i po tome da u toku prenosa jednog sporta govori o nekom drugom sportu.
Poslednjih godina je bio oštri protivnik dominacije SAD-a u atletici i uzimanju dopinga, kao i glorifikovanju ruskih atletičara.
Igrao je u fudbalskom klubu „Novinar“ na pozicijama levo krilo i centrafor. Od 1990. godine prestaje da prenosi fudbalske utakmice zbog incidenta na stadionu „Maksimir“ kada je Zvonimir Boban udario policajca. Pošto je Koraćev otac bio policajac on je to doživeo lično.
Direktor javnog servisa Aleksandar Tijanić je suspendovao Koraća na mesec dana zbog narušavanja profesionalnih principa tokom Evropskog prvenstva u atletici na otvorenom 2006. godine. On je tokom prenosa atletike govorio o televiziji B92 i njihovom forumu. Uzrok njegove revoltiranosti je bio zahtev te televizijske stanice da se on smeni zbog kvalifikacija pojedinih takmičara.
Poslednju vaterpolo utakmicu između Crne Gore i Hrvatske je prenosio 2008. na olimpijskim igrama. Kao razlog svog povlačenja je naveo Snežanu Lakićević Stojačić koja je obavljala dužnost državne sekretarke u Ministarstvu rada i šefa Olimpijske misije Srbije na olimpijskim igrama u Pekingu.
Pojedini sportisti bili su otvoreno protiv njega, čak je Ivan Miljković želeo da mu se zabrani da prenosi odbojku. Razlog peticije koju je Miljković prikupljao za njegovu smenu je bio prenos utakmice u kojoj je Korać govorio o njegovoj uobraženosti i lošoj statistici sa prethodnog meča. Miloš Nikić je pored Miljkovića bio jedini potpisnik te peticije.
Sportski Žurnal izražava iskreno saučešće porodici Korać i kolektivu RTS-a čiji je Korać bio najbolji reprezent.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
