Cirbes za „BIG“: Dođite u Srbiju da budete bolji i živite lepše

Ovako je glasio uvod magazina „BIG” u razgovor sa „Monster Majkom“, kako su ga nazvale nemačke kolege.

Samo Hajko Šafarcik i Vi imate značajne minutaže u inostranim klubovima u Evroligi. Šta su Vam Srbi uradili?

- Doveli su me da bih bio ono što jesam. Nisam morao da se prilagođavam. Shvatio sam da ću biti prihvaćen samo ako budem to što jesam. Tako sam dobio samopouzdanje od ljudi i ljubav od navijača. Više ne osećam da mi je potrebno da me neko voli. To je veoma lepo i oslobađajuće osećanje.

Šta ste promenili u Beogradu?

- Kada sam došao, više nisam bio talenat u Nemačkoj, već stranac koji momentalno ima odgovornost. Dok sam igrao u Nemačkoj sve vreme sam imao osećaj da sam mladi talenat. Ali, ako kao stranac potpišete negde, drugačije vas gledaju i imate veoma drugačiju ulogu. To, naravno, stvara pritisak, ali sa njim dolazi i sazrevanje. Mnogo toga naučiš veoma brzo.

Osećali ste se loše u Bambergu?

- Ne, mislim da je bio klasičan nesporazum i da su sve strane krive. Mislim da su ljudi pogrešno tumačili moj govor tela, smatrali su me za arogantnog. Prošlo je mnogo vremena i nisam ljut. Sve je to veliko iskustvo iz kog sam naučio i sazreo. Proveo sam lepe godine tamo, osvojio sam prvu titulu koju nikada neću zaboraviti.

Koja je razlika između Bamberga i Beograda?

- Sve je različito u Beogradu u odnosu na celu Nemačku, ne samo na Bamberg. U Srbiji je košarka izuzetno popularna. Ovde su svi stručnjaci, svi znaju košarku. Interesovanje medija je neverovatno veliko, prepoznaju me i obraćaju ljudi na ulici. Navijači Crvene zvezde su veoma vezani za tim, ljubav prema našem sportu je od 00 do 24, svi dišu košarku. Za mene je specijalna stvar što igram za ovaj klub. Ovde košarka nije samo zabava, ulozi su veoma visoki, nivo je izuzetan, a navijači su uz tebe šta god se desilo. Nema zvižduka kada se gubi, ljudi ti ne okreću leđa. Takođe, metode treninga su drugačije, trenira se kao pre 50 godina, nema ukrašavanja. Svi uspesi i veliki igrači su potekli iz takvog sistema, meni takođe prija. Ceo paket je sjajan. Čak je i trener takav, veoma pošten, nekada izuzetno glasan, ali kod njega znaš na čemu si. Ništa se ne radi iza leđa. To mi prija.

Igrate najviše i najbolje od svih Nemaca u Evroligi. Koji biste savet dali?

- Dođite u Srbiju! – rekao je Cirbes smejući se. – Najvažnije da se ne gubi samopouzdanje, da se uvek radi maksimalno i da brzo ustaneš kada padneš.

Kakav je život u Beogradu?

- Savršen! Počevši od hrane koja je neverovatno ukusna, do topline ljudi. Živim u lepom kraju, na Dedinju, blizu grada, a mirno je i okruženo zelenilom. Toliko mi se sviđa ovde da ću nastaviti da živim u Beogradu.

Kako to mislite?

- Kada završim karijeru želim da se nastanim u Beogradu. Da se oženim i da dobijem decu ovde, ovde mogu da idu i u nemačku školu.

Nema povratka u Nemačku?

- Ne bih da me protumačite pogrešno. Ja sam Nemac, moja reprezentacija je Nemačka i moja domovina je Nemačka. Ali, Beograd je takođe postao moj dom, kao da sam ovde pronašao nešto. Identifikujem se sa ljudima ovde, prihvatili su me i ne osećam se kao stranac. Srbi su me prihvatili kao njihovog. Za stolom, kada svi pričaju srpski, ja ih razumem. Drugi, kada završe karijeru, odu na Majorku, a meni se više sviđa ovde. Osećam da sam pronašao svoj dom. Nemačka je ekonomski izuzetno jaka, tamo ako radiš ništa ne može da ti nedostaje. U Srbiji je drugačije, prihodi su veoma mali. Ali, zbog toga što ljudi nemaju materijalno, više se oslanjaju na ljudskost. Svi su preduzimljivi, društveno aktivni, svi se viđaju na kafi, deca se igraju. Imam sreću što mogu da izvučem pozitivno iz oba okruženja. U Nemačkoj sam počeo karijeru i finansijski sam obezbeđen. Ali, život je sa aspekta međuljudskih odnosa bolji u Srbiji. Naravno, nikada neću zaboraviti odakle sam.