Dejan Savić: Drugi bi me opisali kao dobru, staru, debelu hulju!

Dejan Savić, dve nedelje posle događaja koji je pomerio granice organizacije u svetu vaterpola. Događaja koji je Srbiji doneo još jedno zlato.

Događaja koji u zvanično proglašenom dvostrukom najboljem vaterpolo treneru na svetu izaziva osećaj velikog zadovoljstva i gorčine. Evropsko prvenstvi u Kombank areni će ostati večito u sećanju srpskom selektoru.

Ne smemo ni da pomislimo šta bi se dogodilo da je Srbija izgubila finale. Balkon bi ostao...

– Sigurno prazan. Kad smo to poraz ili srebro slavili. Samo u izuzetnim prilikama, a ovoga puta to nije bio slučaj. Stavite se u naš položaj: finale, domaći ambijent, rasterećeni veliki protivnik, glava puna kombinacija, a onda pročitate: zakazan balkon posle finala u 21. Užas.

Gojković i Benedek ?

– Da, prijatelj sam i sa Benedekom i sa Gojkovićem. Tibor mi je još enigma, znam da je zaljubljen u srpski vaterpolo i da hoće da naš karakter uspostavi u mađarskom. Gojković je, rekao sam već,  pobednik, ima izuzetno znanje pomešano sa lukavošću. Koristi svaki negativni korak protivnika, rekao bih da je jedan od navalentnih trenera modernog doba sa karakteristikama stručnjaka starog kova.

Kako bi oni vas opisali ?

– Ha, dobra, stara, debela hulja!