Večera crno-belih u „Franšu“ podsetila na uspehe i zajedništvo Partizana

Elitni restoran „Franš“ dočekao je crno-belu porodicu – samo njen sportski deo – na jednoj od večera koje bi u modernom svetu nazvali „tim-bildingom“. Međutim, građenje tima već je obavljeno u  danima koji su prethodili, na terenu, pobeđujući. Tu su se spojili momci koji su letos zadužili teški dres najtrofejnijeg kluba u regionu, sa onima koji su od ranije upoznali koliki je taj teret.

Spojili su se toliko da bi verovatno većina njih to veče provela zajedno i da večera nije bila organizovana. Ovo je samo bio način da se okupe svi, legitiman izgovor za one koji bi inače ostali kod kuće, sa porodicama.

Restoran ispod Karađorđevog parka, preko puta spomenika oslobodiocima Beograda u Prvom svetskom ratu, ugostio je Partizanove košarkaše uoči putovanja u Celje, na utakmicu protiv Tajfuna. Ugostio ih je zadovoljne zbog tri pobede u četiri meča i gotovo sigurnog opstanka. Tri dana kasnije isti ti momci su deklasirali Slovence i ne samo overili opstanak, nego najavili borbu za peto mesto ABA lige. Peto mesto! U najtežoj sezoni barem u skorijoj istoriji Partizana!

Nije u pitanju timska večera, već zajedništvo čije je ona ogledalo.

Dok su crno-beli klinci jeli, prišli su im Slaviša Koprivica i Ivo Nakić, slučajni prolaznici u „Franšu“. Šampioni Evrope 1992. sa istim tim Partizanom.

Poslužili su kao podsećanje. Na uspehe. I na zajedništvo.