Šampion – reč koju koristimo obilato u bezmalo svim jezicima današnjice da označimo najboljeg u nekoj oblasti, posebno sportu, vodi poreklo još od viteških vremena. Na srpskom bi se ona prevodila kao zatočnik. Bio je to onaj oklopnik koji se na turnirima borio za čast neke dame.
Nekadašnji bojevi konjanika u punom naletu vraćeni su na scenu u mnogim zemljama, a naš sagovornik jedan je od najboljih u 21. veku. Tobias Kapvel (kustos u britanskom muzeju „Valas kolekšn“ u Londonu na odeljenju „Oružje i oklopi“) takmičio se poslednje dve decenije na najvećim turnirima današnjice u: Velikoj Britaniji, SAD, Švajcarskoj, Danskoj i Australiji. Ovaj Amerikanac ima prebivalište u Ujedinjenom kraljevstvu od 1996, jer je na Ostrvu mogao najbolje da realizuje strast prema viteškoj kulturi - što u biblioteci, što na leđima konja.
Na taj način je postao svojevrsni šampion ili zatočnik ovog drevnog sporta.
Da bismo približili čitaocima „Sportskog žurnala“ i našeg sagovornika i ono čime se bavi, prvo pitanje odnosilo se na sličnosti i različitosti između današnjih pravila i onih iz srednjeg veka?
– Moderni megdani odvijaju se u različitim delovima sveta danas na isti način, a detalji u pravilima i uslovi određuju se od događaja do događaja. Oni mogu da variraju. Dvoboji i drugi oblici viteških takmičenja praktikuju se duže od 500 godina, a za to vreme, oprema, borbe i tehnike jahanja, kao i prioriteti – mnogo su se promenili. Dakle, u dobrom modernom dvoboju, organizator događaja je taj koji odabere određeni trenutak kada će i na koji način postaviti događaj. Neki to čine u stilu 14, drugi 15. ili 16. veka.
O DESPOTU STEFANU LAZAREVIĆU I REDU ZMAJA
Da li ste u svojim istraživanjima naišli na ime despota Stefana Lazarevića, srpskog vladara koji je prestonicu našeg naroda preselio u Beograd u 15. veku. Bio je jedan od najistaknutijih evropskih vitezova svog vremena?
– Da, naravno, on je veoma poznat! Istaknuti vitez Reda zmaja. Bio je veliki pobornik megdana i turnira u Srbiji i sposoban i hrabar ratnik.
Ima li velikih razlika među njima?
– Moderna takmičenja mogu dosta da variraju. Međutim, jedna stvar koju možete reći o skoro svim turnirima u bilo kom periodu, jeste da je osnovna svrha vežbe da se udari protivnik što je jače i što je preciznije moguće. Kako će to da se boduje, koje su, na rivalu, dozvoljene zone napada i koji se ostali faktori uzimaju u obzir od strane sudija – sve se to menja od događaja do događaja.
Kao vrhunski znalac, čemu Vi lično dajete prednost?
– Savremena udruženja onih koji se bave ovom aktivnošću danas takođe su raznovrsna, sazdana od različitih grupa ljudi, koji koriste razne stilove i standarde. U delu kome ja pripadam, uglavnom koristimo pravila iz 15. veka koja je napisao ser Džon Tiptoft, erl od Vorčestera krajem 15 veka. Tiptoftova pravila preciziraju koliko poena donosi udarac u glavu ili štit, a koliko razbijanje koplja o protivnika i slično. Za nas je suština da se verno, što je više moguće, pridržavamo istorijskih činjenica. Želimo da radimo ono što su naši preci činili.
KO JE TOBIAS KAPVEL
Doktor Tobias Kapvel je kustos u britanskom muzeju „Valas kolekšn“ u Londonu na odeljenju „Oružje i oklopi“.
Saradnik je „Društva koje proučava antičke tradicije”. Međunarodno je priznati ekspert za srednjovekovna i renesansna oružja.
Njegova knjiga „Obnavljanje evropskih oružja i oklopa” izdata 2011. proglašena je knjigom godine od strane međunarodnog „Apolo magazina” koji se specijalizovano bavi umetnošću.
Posle 15–godišnjeg istraživanja objavio je delo „Oklop engleskih vitezova od 1400. do 1500. godine”, kao prvi od od dva toma koji se odnose na ovu oblast u srednjevekovnoj Engleskoj.
Kapvel se redovno pojavljuje na televiziji kao voditelj emisija o oružju, od kojih je jedna na Bi–Bi–Siju pod nazivom „Viteške priče”.
Imao je čast da bude jedan od dva viteza u punom oklopu, koji su pratili kovčeg kralja Ričarda trećeg u Lester katedrali pri pogrebnoj povorci.
Postoji li među turnirima neki koji se posebno izdvaja, ceni?
– Međunarodni kalendar je veoma promenljiv. Mnogi veliki događaji se odigraju samo jednom. Samo mali broj se održava svake godine. Od takvih, ubedljivo je najbolji turnir u Feniksu, u Južnoj Kaliforniji. Takmičio sam se tamo svaki put od 2008. godine i konačno ga osvojio 2014. To je veoma izazovno takmičenje. Održava se po veoma toplom vremenu. Obuhvata tri vrste nadmetanja: borbe timova na konjima drvenim batinama, pa megdan vitezova kopljima na konjima i borba na tlu helebardama. Izuzetno je naporno. Pobeda na tom turniru mnogo znači.
Kako se napreduje u hijerarhiji među vitezovima na osnovu uspeha na turnirima?
– Ne postoji neko međunarodno telo koje upravlja celokupnim sportom, tako da nema povezanosti među događajima. Baš kao u srednjem veku, takmičari idu na različite događaje i pokušavaju da steknu reputaciju. Neki to rade dobro i počunju da bivaju veoma poznati. Sve je bazirano na ličnom junaštvu, veštini, snazi ličnosti, plemenitosti – sve mora zaista da deluje i bude realno, stvarno.
Dakle, nemate neka posebna zvanja, kao što su, na primer, određeni pojasevi u nekim borilačkim sportovima, titule u šahu?
– Ne postoji nijedan formalni naziv. Kao takmičar imate samo ličnu prošlost, turnire na kojima ste pobedili.
Spomenuli ste od disciplina: sudar na konjima, borba na tlu... Ima li ih još?
– Većina takmičenja bila je do nedavno ograničena samo na viteške dvoboje. Onda je turnir u Feniksu počeo da uključuje sva tri ključna oblika borbe i te ideje prihvaćene su u izvesnoj meri kod ostalih.
Različito se oružje koristi?
– Raznovrsni događaji mogu uključiti i druge oblike borbe na tlu, ali sekira je i dalje primarno oružje za okršaj pešaka. Sukob vitezova kopljima na konjima u punom trku je možda najlegendarniji način, ali masovna borba na konjima drvenim batinama ili mačevima može da bude neverovatno uzbudljiva, ako imate brze, okretne konje.
KAO SUDAR AUTOMOBILA
Da li je iko izračunao snagu udarca koplja o protivnički štit kada konjanici nalete jedan na drugog?
-Jeste! Ovde u Valas kolekšnu obavili smo nekoliko puta te eksperimente, koristeći balističko klatno. Kada se koplje samo uzme u ruku i kada se ne koristi posebna oprema, jahač može da razvije udarac od 100 do 150 džula. Poređenja radi, ako snažan čovek udari nekoga sekirom iz sve snage, on doseže do 70, eventualno 80 džula. Ali kada smo počeli da koristimo pun oklop, prava sedla, i sve dotatke za koplje, što podrazumeva na primer učvršćivanje, zaključavanje koplja na oklop, dosezali smo do - 400 džula! To je baš mnogo jak udarac. Snažan sudar u dobrom nadmetanju doživiš kao automobilsku nesreću.
Imate li lično najomiljeniji vid borbe?
– Da imam vremena voleo bih da treniram mnogo intenzivnije borbu sekirom. Međutim, radim dnevni posao i imam malu dece, pa nemam mnogo vremena za takve stvari ovih dana.
Verovatno su povrede neminovne?
– Ako je oprema dobra, a takmičari dobro obučeni i odgovorni, viteška borba je bezbedna u razumnim granicama. Ipak, nesreće se ponekad dešavaju, srećom ne često.
POVREDA PALCA
Da li ste Vi bili povređeni?
– U više od 20 godina koliko se ovime bavim, samo jednom sam bio povređen u viteškom dvoboju. Bilo je to 2012. Koplje je skliznulo i udarilo me po ruci ispod ploče. Imao sam otvorenu ranu na desnom palcu. Sreća me prati, jer je moglo da bude i gore. Dobar nemački lekar mi je sve regulisao.
Ukoliko bi neko iz Srbije, na primer, odlučio da se priključi, koji su početni koraci?
– Ukoliko neko želi da se bavi ovim sportom trebalo bi da bude uključen u zajednicu. Potrebno je da upoznaje ljude, ide na događaje, da počnu da ga prepoznaju. Onda je, naravno, neophodan oklop, pa sedlo, konj i ovladavanje veštinama. Dobar megdandžija trebalo bi da bude odličan konjanik, vešt, samouveren i siguran u svoje mogućnosti. Vitez protiv koga se borite zavisi od Vas, od Vašeg udarca na dozvoljeno mesto. Ukoliko niste dobro uvežbani to veoma brzo postaje veoma opasno.
Možete li nam reći nešto o osnovnoj opremi?
– Pravljenje dobrog oklopa je tehnički napredna i umetnička veština. Lično umem da popravim stvari, ali ne i da ih napravim. Za to je potrebno da odete stručnom oružaru. Osnovna oprema: konj, oprema za njega, sedlo, štit i koplje, neophodni su za većinu međunarodnih takmičenja, kao i za rat u 15. veku. Mada je skupo bez toga se ne može.
Imate li najomiljeniju pobedu?
– Bilo ih je nekoliko…Ponosan sam pre svega na na osvajanje turnir u Feniksu 2014. Nemam ih mnogo, ali sam zadovoljan s nekoliko uspeha na različitim mestima. Kada vas neko stavi na liste, poredi druge s Vama, to dosta govori o velikom ugledu i posle borbi…
SEĆANjE NA PRVI TURNIR
Kada ste Vi počeli da se bavite ovim sportom?
– Na svoj prvi turnir izašao sam 1993. godine u SAD, kada sam imao 20 godina. Pred 5.000 gledalaca to je bilo strašno. Ipak je sve stvarno počelo za mene kada sam imao četiri godine, a moja baka me je odveo u galeriju oklopa u Metropoliten muzeju umetnosti u Njujorku. Od tog dana sam želeo da budem vitez. Pretpostavljam da sam postao jedan od njih, na neki način. Dosta sam od tada jahao…
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
