Više se nije imalo kud, posle četiri godine svakojakog vojevanja, Bošković nije hteo da se povuče ni po cenu života, pa je rukometna vlada najzad morala da preseče i smeni ga po kratkom postupku. Nije ih sprečila ni blizina kvalifikacionih mečeva sa Češkom 9. i 13 marta, za odlazak na EP u Švedsku.
Kako veliko poverenje imaju u našu proslavljenu reprezentativku i jednu od najboljih čuvara mreže sveta svih vremena Dragicu Đurić, trenera golmanki Srbije i člana UO zaduženu za ženski rukomet, tako su njoj poverili da do juna i novih izbora odradi ove kvalifikacije sa ostatkom stručnog štaba ženske reprezentacije.
Poznata po skromnom, nenametljivom ponašanju, ali izraženog profesionalizma i odgovornosti, Dragica je i ovaj zadatak doživela kao deo svog duga reprezentaciji u kojoj je bezmalo četiri decenije, na raznim funkcijama.
- Svaki rad za nacionalnu selekciju, za mene je sveta dužnosti i najveća obaveza i to je tako od kada sam bila pionirska, juniorska i seniorska reprezentativka, potom i direktor, pa trener nacionalne selekcije.
Nezahvalan posao nema šta, pogotovo kad se zna da Vi lično niste odlučivali u mnogim stvarima, a vremena za promene je opet malo…
- Upravo tako, a nemam ni nameru da sad pravim bilo kakva pretumbavanja, jer smo posle mnogih previranja i veoma neprijatnih stvari koje su pratile naši reprezentaciju, jedva povratili mir i stekli kakvu takvu sigurnost.
Da li tu mislite na bojkot četiri najbolje reprezentativke koje su svoje igranje u dresu sa nacionalnim grbom uslovile odlaskom Boškovića, hoćete li ih sada vratiti?
- Treba dobro sagledati situaciju, položaj u kom se nalaze sve igračice i da li bi bilo kakvo pomeranje, posle svega što se dogodilo, moglo da funkcioniše… U ovom osetljivom momentu, mislim da ne bi bilo dobro to da se radi, bilo bi više štete nego koristi, a za dalje, nije moja nadležnost, a mislim da su sve stvari u opticaju.
Zašto mislite da sad ne bi išlo?
- Pre svega zbog devojaka koje su povlačenjem ove četiri igračice na sebe preuzele najveći deo odgovornosti, za koju možda u tom trenutku nisu bile najspremnije. Svima je to veoma teško palo…
Na koga konkretno mislite?
- Pa, baš na sve. Ništa manje ne mislim i na njih četiri, one su samo žrtve pogrešne principijelnosti. Na žalost, tada nisu shvatile da reprezentaciju niko nikada ne sme da odbije. Ne postoji razlog da se to uradi. Svi smo mi bili u situaciji da nam ne odgovara neki selektor, ali to se rešava na sasvim drugačiji način, reprezentacija nikad ne sme da trpi. I ja sam u svojoj dugogodišnjoj golmanskoj karijeri svašta iskusila…
BIOGRAFIJA ZA PRIMER
Dragica Đurić je rođena 26. marta 1963. godine u Šapcu. Viši je sportski trener. Rukometom je počela da se bavi u rodnom Šapcu sa 13 godina u klubu Medicinar. Po završetku srednje škole sportsku karijeru nastavlja u beogradskom Voždovcu.
Igrala je u najuspešnijim klubovima u Evropi, osvojila i Kup evropskih šampiona, a za reprezentaciju Jugoslavije odigrala je 202 utakmice. 1984. osvojila je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. 1990. osvojila je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Južnoj Koreji, u Seulu. 1988. proglašena je za najbolju rukometašicu Jugoslavije i iste godine za najboljeg golmana na svetu. Kao trener srpskih rukometašica osvojila je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 2013. u Beogradu.
Dobitnik je mnogih sportskih i društvenih priznanja od kojih su najvažnija: Zaslužni majstor sporta i Nacionalno priznanje za doprinos i razvoj sporta u Srbiji koji joj je dodelila Vlada Srbije 2007.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
